У старинским оставама ископаним у земљу поврће, а посебно кромпир, остају свежи све до почетка лета, па се горштаци при њиховом чувању ослањају на вековна искуства предака.

За чување кромпира и другог поврћа током зиме, у планинских селима југозападне Србије још увек користе трапове. Старинске оставе ископане у земљи најбоље одржавају свежину, па плодови јесени у њима остају сочни све до почетка лета.

Ништа лепше од кромпира из трапа

Горштаци са Златара и Муртенице трапове обично праве на окућници, како би им залихе биле лако доступне, када дуне северац и на планини нападају метарски снегови.

"Зими нема ништа лепше од кромпира из трапа, који се испече у пеки од шпорета на дрва. Па када се још уз њега једе стари кајмак или пуномасни златарски сир, прсте да полижеш. За печење су најбољи они бели кромпири 'брашњовци', познате старе сорте", каже Ненад Главоњић из Бистрице код Нове Вароши.

Поврће у трапу не мрзне

Вековно искуство каже да у добро саграђеном трапу нема опасности од измрзавања за кромпир, цвеклу, шаргарепу, роткву и друго поврће, чак ни када су спољне температуре данима у "дебелом" минусу, као прошле зиме. Међутим, зими при ниским температурама ипак их не треба отварати често, тек да се узму залихе за десетак дана.

"Земља дуго чува свежину, јер је у трапу једнака температура, зими је топло, а с пролећа хладније него напољу, па плодови неће да клијају. Ако и крене клица, откине се па кромпир из трапа дочека нови род", каже пољопривредник Секула Недић (насловна фотографија) из Негбине.

Није лако ископати трап

За трап се бира оцедито и осушито место, украј дворишта, да не смета свакодневним активностима. А ископати трап често није лак посао. Земља је у планини посна и каменита, па се према њој и бира начин градње. Тамо где је тврдо обично се ископа ров и обложи буковим талпама, па се опет затрпа земљом, пошто се у њега смести кромпир.

"Због стене, која се указала, морао сам да користим 'хилти' бушилицу, али сам ипак ископао трап по жељеним димензијама. Изнад трапа сам излио бетонску плочу, а преко ње ставио земљу да унутра не могу да продру вода и мишеви. За разлику од некадашњих трапова, на овом је једини нови материјал стиропор на дрвеним вратима. Остава има и калкан, да се одозго убацује кромпир", каже Недић.
Трапови нису великих димензија
Ова зимска спремишта обично нису великих димензија, јер се у њима чувају залихе поврћа потребне за исхрану једне породице.

"Трап који сам копао пре пар година величине је два са два и метар и по у висину и сасвим је довољан за потребе нас шесторо укућана. Раније сам кромпир остављао у зидани подрум, али се у њему брзо смежура и изгуби укус. Због тога сам и поред својих залиха кромпир морао да већ по Божићу купујем у пиљарама", каже Сретен Дулановић из Дражевића.

Кртола мора да буде здрава

Међутим, и од квалитено саграђеног трапа нема пуно користи уколико се кромпир не извади из бразде у право време, а кртола није читава и здрава.

Кромпир треба вадити када кртоле заврше свој физиолошки развој

"Кромпир треба вадити када кртоле заврше свој физиолошки развој уз одумирање надземног дела биљке, то јест када достигну пуну зрелост. Тада слаби веза између столона и кртола, па се кртоле лако одвајају. Кртоле достижу максималну величину, покожица је очврсла, може се скидати при јачем притиску, што је предуслов за добро чување током зиме уз друге услове који се морају испоштовати током складиштења. После вађења, кромпир оставити да се просуши под настрешницом од седам до 15 дана, а заштићен од директног сунчевог осветљења", саветује агроном Љубодраг Пантелић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице.

agroklub.rs

Трап - зимско складиште за кромпир