Кинески купус код нас је још увек мало познато поврће, а може да се узгаја током читаве године без обзира да ли се ради о медитеранском или континенталном подручју.

Кинески купус код нас је још увек мало познато поврће, а као што му и сам назив говори, потиче из Кине. У Европу је дошао у 19. веку. Постоји више варијетета, а најчешће се узгајају: Брассица рапа вар. цилиндрица (цилиндрични), Брассица рапа вар. цепхалата (овалне главице) и Брассица рапа вар. лаџа (отворена розета). Може да се производи током читаве године без обзира на то да ли се ради о континенталном или медитеранском подручју, а узгаја се на сличан начин као и обичан купус.

Морфологија
Кинески купус има танак и жиличаст корен и већином се налази у слоју до 30 центиметара дубине. На стабљици се налазе овални листови, са јако израженом средњом жилом која може да буде беле до ружичасте боје. Листови су светлозелене до тамнозелене боје и наборани, а код неких варијетета, праве затворену или отворену главицу. Главица је дугуљаста и висине око 30цм.

Сетва и садња
Што се тиче узгоја у пластенику, његова сетва почиње већ крајем јануара, а након две недеље биљке се пикирају на 3 - 4 цм једна до друге. Крајем фебруара, пикиране биљке расађују се на 15 до 20 цм.

Сетва на отвореном за врло ране сорте може да почне већ у другој половини фебруара, а за садњу 1.000 м2 потребно је 30 - 40 грама семена док је за директну сетву потребно је од 0.3 - 0.5 кг/ха. Будући да је семе јако ситно, директна сетва обавља се прецизним сејачицама на дубину око три центиметра.

Табела 1: Време сетве и бербе кинеског купуса различитих сорти

                                        Сетва                                   Пикиранје               Берба                Принос на 100м2 (кг)                 Размак садње(цм)

 Врло ране                     половина 2.                             крај 3.                    средина 6.                   350-400                                     35х35

Ране сорте                         4.                                          5.                              7.                                400-500                                    50х30 

Касне сорте                      7 - 8                                        8 - 9                         8 - 9                           600-700                                     50х40

Плодоред и обрада тла
Кинески купус не сме да се сади на исто место најмање три године. Добро се уклапа у плодосмену након младог кромпира, грашка и легуминоза, а у јесен оставља могућност добре припреме тла за озиме усеве или за зимску бразду.

Код основне припреме тло се обрађује на 30 цм дубине, а у предсетвеној припреми, равна се и настоји да се постигне да површински слој буде фине мрвичасте структуре. Земљиште би пре сетве или садње такође требало да буде умерено влажно.

Услови узгоја
Кинески купус има релативно кратку вегетацију па може да се узгаја као предусев или накнадни усев.

Температура и светлост
На раст и развој највише утичу температура и интензитет светлости. Минимална температура за раст је 7°Ц док су оптималне од 12 - 22°Ц. Висока температура, преко 28°Ц, смањује квалитет јер расту рахле главице и долази до смањеног квалитета, као и до ивичне трулежи па је тада потребно да се биљке заштите засењивањем. Већа количина светлости пожељна је јер омогућава бољи развој лишћа и раније формирање главица али биљка током лета добро подноси и мало сенке.

Земљиште
Већином добро успева на свим тлима, осим на јако лаганим или јако тешким, а најбоље му одговара дубоко тло које задржава влагу, као и оно које је добре дренажне спосоности, са довољно органске материје. Кинески купус је осетљив на стагнирање воде и покорицу, а за тла киселија од 6 пХ, препоручује се примена калцизације како би се избегла појава ивичне палежи. Добра структура тла, посебно је важна када се кинески купус узгаја директном сетвом. Током читаве сезоне потребно га је добро заливати и пазити да се земља не пресуши. Потребно му је чешће заливање, али у мањим количинама. Међутим и краће време без воде може да узрокује ивичну палеж најмлађих листова, што се споља не види, али смањује квалитет производа. Такође је препоручљиво малчирање тла.

Ђубрење
Што се тиче ђубрење, количина и начин примене зависе од стања тла и очекиваног приноса. Обично се додаје калијум у количини од 250 кг/ха, фосфор у количини од 80 - 100 кг/ха и азот у количини од 129 кг/ха. Азот се не додаје ођедном него у два или три пута, а препоручује се 129 кг/ха азота. Кинески купус добро реагује на фолијарну примену урее (5 кг/100 л воде уз примену 500 - 600 л/ха).

Берба и принос
Кинески купус бере се када достигне потребну величину и компактност главице. Углавном се бере ручно, а на већим површинама механизовано. Принос раних култивара креће се од 18 - 45 т/ха, а касних чак и до 80 т/ха, а разлог томе је мања маса раних култивара (0.5 - 1кг), односно већа касних (један до два килограма).

Пре паковања и отпремања на тржиште, уклоне се спољни овојни листови и главице се пакују у летварице или кутије по десет килограма. Појединачне главице могу да се пакују у перфориране ПЕ врећице, што доприноси бољој одрживости на продајном месту. Кинески купус може да се складиштити у хладњачи на температури од 0 - 2°Ц и при релативној влажности ваздуха од 95%. Након два до три месеца складиштења, чишћењем може да отпадне и до 40%

Мере заштите
Поред оптималне снабдевености кинеског купуса водом и хранивима, потребно га је заштитити од напада већег броја штетних организама и узрочника биљних болести. Пре употребе хемијских средства за заштиту биља треба предузети све превентивне агротехничке мере, а најважније је при том купусњаче узгајати у проширеном плодореду. За сетву увек користити декларисано и заштићено семе. При прегледима поља прве болесне биљке најбоље је одмах одстранити из усева. Развојем нових хибрида могуће је бирати оне који се декларишу као боље отпорни на различите узрочнике болести. Тек након придржавања наведених агротехничких мера, пожељно је по потреби користити хемијска средства за сузбијање штетних организама која су допуштена за примену у купусњачама на прописани начин.

Болести кинеског купуса
Најчешће болести које се код нас јављају су купусна кила (Пласмодиопхора брассицае) и концентрична или црна лисна пегавост (Алтернариа брассицае). Код купусне киле на корену заражених биљака формирају се задебљања која у почетку имају боју корена, а касније та места постају смеђа и пуцају. Штете су највеће ако садимо већ нападнут расад, а накнадно заражене биљке у пољу ретко пропадају, ниже су растом док старије лишће жути и осуши се што доводи до нижег квалитета и лошијег приноса. Концентрична пегавост манифестује се тамним, округлим пегама на листовима, а јавља се током лета и велике влаге у ваздуху и код ње би требало бити опрезан јер се преноси семеном.

До труљења биљака, узрокованог бактеријама, може да дође за време велике влаге или током складиштења. Посебно су подложне биљке које на листовима имају оштећења, на пример од града или напада штеточина.

Штеточине кинеског купуса
Од штеточине, у засадима кинеског купуса највећу штету праве гусенице и купусни бувач. Гусенице нападају кинески купус крајем лета и почетком јесени. Ове штеточине нагризају лист и остављају измет који шкоди биљкама, а појаве се у фази формирања главица. Најезде гусеница могу да трају све до октобра док последњих година због климатских промена, примећујемо њихову појаву све до средине или крају новембра. Купусни бувач се јавља током пресађивања или у фази раста, а најчешће ако се купус сади на исто место као и претходне године. Реч је о штеточини великој око два милиметра, која најчешће напада за време топлих и сунчаних дана.

Izvor: /agromedija.rs

Узгој кинеског купуса