За узгој паприке потребна је висока температура ваздуха (22-25° Ц) и температура земљишта од око 20° Ц. Заливање паприке сваких 5-7 дана омогућује добар раст и већу родност. Паприка се може успешно узгајати на отвореном, у пластеницима или у ниским тунелима.

Са грејањем паприка може да се гаји и у току зиме. Међутим, најчешће и са највише успеха паприка се гаји као пролећна (доспева у мају) и као јесења (последња берба у новембру или уз грејање у децембру).

Паприка у ниским тунелима
Узгој паприке у ниским тунелима омогућује за 10-15 дана раније доспевање плодова у односу на њивски усев. Земљиште се пре садње ђубри стајњаком (3-4кг/м2), уз основну обраду још у јесен, а површинска припрема земљишта обавља се пред садњу, уз ђубрење са 30-40 грама НПК ђубрива на м2 у односу 1:1:2, (уз обавезно прскање инсектицидима и фунгицидима). После припреме земљишта поставља се носећа конструкција и навлачи пластична фолија како би се земљиште пре садње загрејало.

Време сетве регулише се према термину производње. Пошто је паприка топлољубива култура а у ниским тунелима нема могућности допунског загревања, то се најчешће сади половином априла, када је температура земљишта око 12° Ц. То значи да се сетва обавља крајем јануара и почетком фебруара. Расад паприка се производи у заштићеном простору где се ваздух може да загреје од 22 до 25° Ц и постигне температура земљишта од 20° Ц. У фази првог правог листа врши се пикирање у саксије 8џ8 цм, а затим се примењују све редовне мере неге расада.

Садња паприка се обавља у редове на растојању 30 џ 20-35цм, с тим да за ситноплодне сорте размак у реду буде мањи од 15-20цм. Уколико се жели раније и уједначеније сазревање, размак у реду може бити знатно мањи: 5-10цм. Тако гајење биљке формирају мање лисне масе и мањи број плодова, али раније и уједначено сазревају. При томе већи број биљака надокнађује смањење броја плодова по биљци. Густа садња је посебно значајна за рану производњу паприке типа златна медаља. После садње паприке треба обилно залити. У време ниских температура током пролећа тунеле треба допунски покрити, а при високим температурама, сем отварања чеоних страна, ваља подизати целе пластичне фолије. Када је спољна температура изнад 15° Ц, а по престанку опасности од мраза, скида се пластична фолија. Проветравањем тунела одржава се оптимална релативна влажност ваздуха на око 70%, а заливањем сваких 5-10 дана са 5-20 литара воде на м2 и оптимална влажност земљишта. То су и најбитнији фактори који код узгоја паприке обезбеђују оптималан принос.

Прихрањивање паприке обавља се 5-10 дана после садње и у фази масовног цветања са 40-50 грама НПК ђубрива на м2. Поред тога треба 1-2 пута извршити и фолијарно прихрањивање паприке комплексним ђубривом. То се најчешће обавља уз заштиту усева од лисних ваши. Непосредно после првог прихрањивања врши се и прво окопавање на дубину 10-15 цм. У току вегетације обављају се 2-3 окопавања, на шта паприка веома добро реагује.

Берба ситноплодних паприка почиње крајем маја, а крупноплодних почетком јуна. Бере се све до јесени. Принос ситноплодних паприка креће се од 2 до 4 кг/м2 а крупноплодних од 4 до 6 кг/м2.

Узгој паприке у ниским тунелима је паметан избор и има доста предности у односу на узгој на отвореном. Осим тога што су младе биљке заштићене од касних мразева, једноставије је спроводити контролу и заштиту, приноси су већи, плодови су квалитетнији, лакше је обавити бербу, а убрани плодови су чисти и суви.

Ниски тунели се углавном праве да буду око 1м широки и око 50цм високи, мада могу бити и већи. Конструкција је од лукова који су распоређени на размацима од 1 метар.

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Узгој паприке у ниским тунелима