После обављене основне обраде земљишта оранични слој земљишта још није доведен у стање које је повољно за сетву.

Основном обрадом се не може постићи потребна растреситост ораничног слоја земљишта, а тада семе неће имати добар контакт са земљиштем и биће незаштићено од ветра, нискихтемпература, птица. Такође, може доћи и до појаве корова па се због свих ових разлога прибегава допунској обради земљишта.

Овај начин обраде се обавља пре сетве, па се због тога често назива и предсетвена обрада земљишта.Главни циљ допунске обраде земљишта је стварање повољних услова (што равнија површина земљишта, растресит и уситњен слој земљишта до 15 цм, добре структуре) за смештај, клијање семена и ницање поника.

Поред тога допунском обрадом се постиже ослобађање од корова, добра влажност, добра аерисаност, појачана микробиолошка активност земљишта, побољшан топлотни режим земљишта.Растресањем земљишта оруђима за предсетвену обраду стварају се крупне поре које обезбеђују бољи прилив ваздуха у земљиште. На овај начин се омогућава брже загревање слоја земљишта у који ће бити смештено семе. Истовремено се прекида капиларитет и чува влага у дубљим слојевима земљишта.

Уколико се врши сетва усева чије је семе врло ситно и које се сеје јако плитко 2-3 цм (луцерка, црвена детелина, шећерна репа), потребно је обезбедити да овај слој земљишта садржи довољно влаге. То се постиже ваљањем, при чему се до одређене дубине смањује број макропора а повећава број микропора кроз које вода може асцедентним путем (из дубљих влажнијих слојева ка плићим сувљим слојевима земљишта) доспети до семена.

У случају да је земљиште тежег механичког састава (хладнија и влажнија земљишта) мере допунске обраде земљишта треба обављати у смеру ослобађања вишка воде у пролеће и бржем загревању земљишта ради поштовања оптималних рокова сетве.

Пошто је један део хранива унет са основном обрадом земљишта, један део хранива је потребно унети кроз примену минералних ђубрива са предсетвеном припремом у зону непосредне близине семена. Ова хранива треба да омогуће добар раст усева у почетним фазама развоја, али она имају утицај и на добијање жељеног приноса. Ова обрада је врло значајна за сва земљишта јер се растресањем убрзава разградња органске материје која је преостала од предусева у циљу њене што брже минерализације и на тај начин омогућавања лакоприступачних облика биљних хранива.

Допунском обрадом је потребно настојати постићи и одржање постојеће добре структуре слоја земљишта у коме ће се налазити семе. За обраду у пољопривреди најпогоднија су структурна земљишта која се састоје од честица чије се димензије крећу од 1 до 10 мм и одговарају зрнасто-мрвичастој структури која је карактеристична за земљишта типа чернозема.

Неодговарајућом обрадом земљишта (тешким тракторима са уским пнеуматицима, неодговарајућом брзином) и при неповољној влажности земљишта (веома суво или врло влажно земљиште), може доћи до разбијања веза између самих агрегата земљишта и они се распршују у врло ситне прашкасте агрегате. При мањим кишама ови агрегати се јако везују стварајући покорицу која може бити велики проблем при ницању биљака. Структура земљишта је веома важна физичка особина земљишта и на њено одржање и поправку утиче велики број различитих чинилаца. Предсетвеном обрадом земљишта треба настојати да се не поквари већ постојећа структура земљишта.После предсетвене обраде неопходно је одређено време да се површина земљишта стабилизује да би семену били доступни сви неопходни чиниоци за његов прелазак из стања мировања у активно стање.

За обављање допунске обраде земљишта постоји велики број различитих оруђа. Које ћемо изабрати зависи од стања земљишта, врсте усева који гајимо и радних особина појединих оруђа. Данас се углавном користе разна комбинована оруђа која изводе истовремено две, три или више операција.

Izvor:poljosfera.rs

Допунска обрада земљишта