Интересовање за гајење и производњу мака је нешто што се везује за чак камено и бронзано доба, па и касније у Египту,Грчкој Риму и свуда где су га људи пробали.Поред производње уља мак се користи и као лековита биљка .

Уљне форме мака код нас се највише гаји у Војводини. Нас овде интересује уљна група мака и ту спада евроазијски мак. Семе мака садржи 50-60 % уља које се добија хладним пресовањем и оно се користи за јело и врло је пријатног укуса. Део уља који се добија топлим пресовањем користи се техничке потребе производње лака,боја, сапуна.

Макове уљне погаче имају 36% лакорастворљивих протеина, 10-12 %уља и 20-22 % угљених хидрата. Међутим семе мака је врло скупо за производњу уља и користи се највише у производњи колача у прехрамбеној индустрији и за кућну производњу. За ове потребе се највише цени семе тамноплаве боје. Мак је једногодишња биљка слабо развијеног и плитког кореновог система. Стабло је вертикално, округло,високо од 1-1.5 м и лако ломљиво па се често деси да се под теретом плодова или при јачем ветру сломи, па се зато гаји на теренима где неће бити изложен јаким ветровима.Лист је крупан и у већој или мањој мери наборан. Листови као и сатабло и гране дају плаво зелени одсјај. Цвет је двополан ,крупан. Плод мака је чаура.

 Озими мак има вегетациони период од 240-250 дана и обично је физиолошки зрело семе крајем јуна почетком јула. Јари мак има вегетациони период од 100-140 дана и стиже за бербу до 15 дана касније од озимог мака. У делу вегетације од сетве до почетка цветања мак тражи више влаге , а мање топлоте, док у делу вегетације од почетка цветања до сазревања тражи више топлоте и светлости, а мање влаге. На температури од 1-2°Ц младе биљке не расту, а на -6 до -7°Ц потпуно измрзавају. Количина потребних падавина за цели период вегетације је од 400-500мм. Навише је потребно влаге за време сетве, у ницању и почетком цветања.

У фази цветања и формирања чаура потребна количина влаге се смањује те се најбољи приноси семена добијају када су у овим фазама умерене падавине. Иначе рачуна се да је принос добар када се добије преко 600 кг/ха семена , а 500-1100 кг/ха семена је неки европски принос. Мак је биљка дугог дана и може да успева само на незакоровљеном, структурном земљишту богатог хранњивим материјама и кречом.Идеалн пХ је 7.6 , не трпи тешка и слана земљишта са високим нивом подземних вода. Мак се обавезно гаји у плодореду, обично због болести и штеточина долази на исто место тек за 4-5 године.

Добри предусеви за озими мак су грахорица,сточни грашак, а за мак који се сеје као јари повољни предусеви пшеница, шећерна репа и зрнене махуњаче.Углавном добар је предусев који земљиште оставља незакоровљено. Земљиште треба добро очистити од корова, основну обраду урадити на пуну дубину, земљиште да се предсетвено припреми тако да по површини буде уситњено и поравнато, са тврдом сетвеном постељицом како би се семе посејало плитко и на приближно исту дубину. Овоме треба посветити пуну пажњу пошто је семе мака врло ситно.

Мак има слабо развијен коренов систем, а даје доста вегетативне масе те га треба добро исхранити. Количине и време примене ђубрива је најбоље одредити након контроле плодности земљишта. Углавном у производњи мака се користе како органска-стајњак тако и минерална ђубрива. Уобичајно се заорава до 15 т/ха стајњака и заједно са њим П₂О₅ и К₂Одо 60-80 кг/ха . Предсетвено се користи азот у количини 30-40кг/ха. За прихрану се користи азот у количини од 90-100кг/ха ако није унет стајњак или 50-60кг/ха уколико је унет. Прихрана се изводи у облику амонијум-нитрата уношењем у редове на дубину од 6-8 цм. Сетва уљаног мака у пролеће почиње када се земљиште загреје на 5 °Ц. За сетву треба користити калибрирано и третирано семе познате сорте. За сетву се користе ускореде сејалице обично житне пнеуматске. Сетва се обавља на дубину 1-2 цм.

У башти се обично семе помеша са песком и користи семе од прошле године из одабраних здравих и крупних чаура. Ако је земљиште суво треба урадити после сетве ваљање. Сетвена норма је 2.5-3 кг( неке сорте чак и1-1.5 кг/ха семена), У фази пораста из лисне розете у стабло и бутонизацију треба урадити прихрану са КАН-ом.Треба због доброг утицаја и осталих хранњивих елемената користити и фолијарну прихрану. Када год ПВК (пољски водни капацитет ) спадне испод 60% треба радити наводњавање, обично 3-4 пута у току вегетације. Ако се ради на мањим површинама окопавање треба почети што раније и завршити пред појаву пупољака на биљкама. Током вегетације биљке су изложене нападима болести и штеточина и при првим уочавањима напада штеточина треба тражити савет од стручних лица за заштиту биља. Берба мака за семе се ради када достигне пуну физиолошку зрелост (чује се у чаури како лупа семе). Одмах после бербе семе мака треба досушити и оно се чува са 8-10% влаге.

Потребно је да складишта где се чува семе буду сува, да се лако проветравају и да у њима нема материја које имају јак мирис. Семе мора бити здраво, приближно истог облика и боје . Семе мака на нашем тржишту нема довољно из домаћих извора, углавном се гаји на мањим површинама , док неке земље средње Европе већ гаје веће површине под њим. 

Izvor: agropress.org.rs

Гајење мака може бити профитабилн