Симптоми овог вируса су жутило листова, који касније добијају црвенкасту боју, биљке заостају у порасту, а класање често изостаје. Најважнији извор заразе су вишегодишњи травни корови.

Жута патуљавост јечма је болест коју проузрокује вирус (БYДВ - Барлеy Yеллоњ Дњорф). Током ницања пшенице и јечма појављају се штеточине, вектори вируса које прво насељавају биљке посејане у ранијим роковима сетве и раније изникле усеве стрних жита (јечам), као и оне површине на којима је изостао третман семена инсектицидима. Посебну пажњу имају лисне ваши, цикаде који се јављају као преносиоци жуте патуљавости јечма.

Вирус патуљавости пшенице (Њхеат Дњарф Вирус ЊДВ) преноси вектор - цикада Псаммотеттиџ алиенус. Симптоми овог вируса су жутило листова који касније добијају црвенкасту боју, биљке заостају у порасту, а класање често изостаје. Најважнији извор заразе су вишегодишњи травни корови. Велика закоровљеност и незаоравање жетвених остатака, стварају повољне услове за исхрану цикада током лета и повећавају бројност овог вектора вируса, који на јесен са корова прелази на усеве стрних жита. Поред корова, веома важан домаћин је кукуруз који представља мост за пренос овог вируса између жетве и сетве озимих житарица. Суво и топло време погодује развоју и повећању бројности ових штетних организама. На појаву болести повољно делују температуре од 10 до 18° Целзијусових. Вирус патуљавости не преноси се семеном или земљиштем, већ само наведеним штеточинама - цикадама.

Како препознати симптоме заразе?
Симптоми се манифестују у виду хлорозе (жутила) лишћа и патуљавости (закржљалости) биљака. Хлороза се прво јавља на ободу листова, одакле се шири према основи, а касније захвата читаву биљку. Нападнуто младо лишће је усправно, пуније и чвршће. Услед јаког напада, рано заражене биљке обично не класају или су им класови мањи, често стерилни.

Вирус патуљавости не преноси се семеном или земљиштем већ само наведеним штеточинама - цикадама.

Сличне симптоме могу да изазову и абиотички фактори: ниске температуре, вишак или мањак воде у земљишту, недостатак хранива (азот и сумпор) и оштећења од хербицида.
Препорука свим произвођачима је да након ницања стрних жита обавезно прате присуство и бројност наведених штеточина. Према стандарду Европске организације за заштиту биља, праг штетности износи 10% биљака насељено са једном или више ваши.

Како сузбити болест?
Сузбијање болести подразумева примену како директних тако и индиректних мера. Код индиректних мера препоручује се каснија јесења и ранија пролећна сетва као и гајење отпорних или толерантних сорти. Јаре житарице требало би да сејете даље од озимих усева. Не претеривати са азотним ђубрењем. Неопходно је сузбијати корове који су могући извор заразе.

Директне мере подразумевају примену инсектицида са системичним и брзим иницијалним деловањем, којим се врло успешно сузбијају вектори вируса. У ту сврху најчешће се користе инсектициди из групе пиретроида.

Izvor:agroklub.rs

Како да спречите жуту патуљавост јечма?