Амарант или штир је заборављена стара житарица која има високе хранљиве вредности. Јако је отпорна на болести и штеточине, на малој површини даје велике приносе и не захтева скупу технологију за узгој. Па, зашто је не бисмо гајили бар за наше потребе?

Сведоци смо појаве да се све више људи окреће конзумирању хлеба који није од пшеничног брашна. Колико је бели хлеб нутритивно слаба намерница, говори и његова ниска цена. Због тога све више пекара прави хлеб направљен од других врста житарица, а сејање житарица попут хељде, ражи, јечма постаје све већа алтернатива пшеници.

Основни разлог је што су те житарице квалитетније од пшенице, а пецива која су од њих направљена, укључујући и хлеб, користе сви људи који желе да побољшају своје здравствено стање или одговорно раде на превенцији.

Једна од алтернатива пшеници је и биљка амарант.

Иако звучи као нека новотарија, амарант је древна биљка која је узгајана и цењена од стране Азтека још пре 8.000 година, те тако и није нека новост. Међутим, све до 1970. године сви су га сматрали за коров. Данас се овај древни усев слави као супер храна јер нуди кључне хранљиве материје, а производња у свету се повећава.

У нашим крајевима амарант се назива штир, руменка или сћир. Може се наћи готово свуда око нас и уништава се и даље, као сваки други коров, иако пружа низ благодети. Само име амарант, које у преводу значи бесмртан, говори колики је значај ова биљка имала некада у људској исхрани.

Амарант је једногодишња биљка, а постоји преко 80 врста. Неке врсте се саде као украс у баштама, од неких врста се могу јести и лишће и зрно, које својим изгледом подсећа на просо.

Амарант је пребогат витаминима, минералима и олигоелементима. Семе, односно зрно, има укус слично као и друге житарице, изузетно се лако вари и не садржи глутен.

Амарант обилује есенцијалним масним киселинама које су важне за очување кардиоваскуларног система. Пребогат је витаминима. Одличан је извор влакана, а садржи јако мало калорија, чак мање од пиринча.

Може да се конзумира у сировом стању или термички обрађен, на безброј начина. Може да се самеље и користи као брашно за спремање хлеба, пецива, колача... Уколико се кува, могу се спремати разне чорбе, каше и преливи.

Како се гаји амарант?
Амарант нема пуно захтева. Лако се гаји јер је врло отпорна биљка на болести и штеточине и успева готово на свим врстама земљишта и под свим климатским условима.Једино што не подноси мраз, а највише му је потребно сунце.

Садња

Амарант се сеје по облачном времену у влажну земљу. Пре сејања земљу је потребно уситнити, сипати органско ђубриво и мало навлажити. Сеје се у време када температура достигне 15 степени, што је крајем априла - почетком маја. Биљке се саде на размак од 25 цм између биљака и 75 цм између редова.

Заливање и заштита

Амарант расте усправно до висине од 1.5 метар, а стабљика може да му буде дебљине до 40 цм. Најпродуктивнији је када добија пуну сунчеву светлост, а то је минимално 6 сати сунца.

Одлично подноси сушу, смета му превелика влага и не тражи пуно воде. Зато се препоручује заливање у малим количинама.

Овој биљци није потребна никаква заштита јер је изузетно отпорна на болести и штеточине. Једино што може да јој се деси то је да полегне, па не би било лоше да јој се обезбеди потпора.

Берба
Амарант је спреман за жетву отприлике 3 месеца након садње. Семе односно зрно се врло лако бере. Једноставно, класови се исеку и семе се истресе на неку подлогу. Из једне биљке може да се истресе готово пола килограма семена.

Izvor: agromedia.rs

Како се гаји АМАРАНТ - древна житарица врло отпорна на болести