Прва агротехничка мера редовног обрађивања земљишта је љуштење стрњишта.

Њоме практично започиње јесење обрађивање оранице после стрнина. Заоравање стрњике има велики значај у нашим семиаридним (полусушним) условима и добри домаћини су давно усвојили ту агротехничку меру као најважнији посао после жетве.

Лоши домаћини остављају стрњику на којој слободно расту корови и осипају своје семе, а вода капиларним путем убрзано, на летњој жеги, испарава из земљишта. Нарочито је велика штета у губитку драгоцене воде, што се јасно види у смањењу приноса следећег усева. Наведени подаци јасно показују пад приноса скоро свих усева ако се љуштење обави месец дана након жетве, а посебно ако се ова мера уопште не изведе.

Љуштењем стрњишта одмах после жетве велики део коровског семена се испровоцира на клијање и ницање, а затим уништи орањем, док још нема новог усева на њиви.

Истраживања указују на велики значај љуштења стрњишта, а касније и јесењег орања у борби против вишегодишњих корова, када се њихова популација смањује и до 10 пута.

Љуштење – угарење је плића обрада земљишта непосредно после убирања раних предусева (обично стрних жита), у циљу стварања плитког растреситог слоја на површини.

У ратарској производњи основно правило гласи да земљиште треба да је под усевом или да је обрађено.

Основни задаци љуштења оранице су: боље примање и чување влаге; заоравање жетвених остатака; уништавање пониклих корова, ометање пораста вишегодишњих корова, провоцирање семена коровских и гајених биљака на клијање и ницање, које се затим уништавају основном обрадом; стварање услова за формирање мрвичасте структуре и биолошке зрелости земљишта у стање угарности; лакше и квалитетније извођење основне обраде, уз смањену потрошњу енергије.
Љуштење оранице треба обавити одмах после жетве или истовремено са жетвом, по могућности истог дана. Ово је веома значајно због тога што у време жетве земљиште још садржи извесне количине воде, а то омогућава квалитетно извођење ове мере. После жетве земљиште остаје без покривача, значајно се повећава испаравање воде, ораница се исушује, што отежава или потпуно онемогућава љуштење. Потрошња енергије се повећава, а смањује учинак. Ако нема могућности да се овај посао обави одмах после жетве и површински слој земљишта исуши, тада је боље сачекати кишу која ће поквасити слој до дубине љуштења.

Одређене проблеме који продужавају време љуштења стварају жетвени остаци (слама), односно њихово сакупљање и уклањање или ситњење и равномерно растурање. У боље опремљеним газдинствима, уз добру организацију рада, слама може да се сакупи и уклони за један до два дана. После тога љуштење може успешно да се обави, јер је у земљишту остало још довољно влаге.

Ако комбајн оставља сламу у тракама, пре љуштења треба је уситнити тарупом или ситнилицом и равномерно растурити по површини земљишта. Најбоље је решење када је комбајн опремљен сечком, па истовремено са жетвом ситни сламу и распоређује је у ширину рада хедера. У том случају љуштење може да се обави истовремено са жетвом.

Дубина љуштења стрњишта зависи од типа земљишта, климатских и временских прилика, влажности земљишта и количине жетвених остатака. Љуштење се обавља дубље у сувљим условима на лошијим земљиштима и с више жетвених остатака.

У зависности од наведених чинилаца, дубина љуштења креће се између 10 и 15 центиметара.

Влажност земљишта је већа тамо где је обављено љуштење. Влажност љуштеног земљишта повећава се због нарушавања капиларитета, а тиме се спречава испаравање. Осим тога, после љуштења земљиште може боље да упија воду од падавина током лета.

Уместо љуштења оранице после жетве, може да се оре на пуну дубину (15-25 цм). У том случају претходно треба растурити минерално ђубриво или стајњак, ако је то било планирано за наредни усев. После орања бразду треба затворити како би се земљиште поравнало и смањило испаравање. То се постиже употребом ваљка или дрљаче у агрегату с плугом. При летњем орању, ако је изведено у повољном стању влажности, услед интензивне микробиолошке активности земљиште се обогаћује хранивима, посебно нитратима. Оваква обрада препоручује се и при поновљеној сетви стрних жита, јер се жетвени остаци заоравају на већу дубину, што умањује заразу од фузаријума у наредној години.

НЕ СПАЉИВАТИ СЛАМУ

Спаљивање сламе и других биљних остатака представља најбезумнији акт који пољопривредник може да учини својој земљи. Неоправдан је с агрономског становишта и наноси велике штете с дуготрајним последицама. Губе се значајне количине органске материје и сав азот, а убрзава опадање садржаја хумуса у земљишту. Осим тога, загађује се и атмосфера, унуштавају и неки корисни чланови земљишног живог света, ремети биолошка равнотежа и тиме дестабилизује агроекосистем. Применом овог неоправданог поступка може да избије пожар с несагледивим последицама. Спаљивање жетвених остатака је законом забрањено.

Izvor: poljosfera.rs

Љуштење – угарење стрништа