Блага зима није много нашкодила јесењим усевима, а мањак влаге на њивама широм Србије могао би да се надомести мајском кишом.

„Боље би било да је било снега, али није га било и зато је највећи проблем са мањком влаге јер ништа не може да надокнади недостатак снежног покривача“, каже за Данас агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

С друге стране за јесење усеве је добро, како каже, то што није било измрзавања јер није било јаких мразева, што је битно нарочито за пшеницу. Проблем са недостатком влаге могао би да задеси и пролећне усеве, који се махом сеју током априла попут кукуруза, соје, сунцокрета, али за њих, сматра наш саговорник, има још времена.

До почетка сетве пролећних усева има још неких месец до месец и по и до тада, истиче, доста тога може да се деси.

„Да бисмо имали добру годину неопходан је бар просечан ниво падавина, а најважније би било да то буде у мају. Оно што се већ сада зна јесте да је сетвени губитник ове сезоне сунцокрет јер ће принос пасти на испод 200.000 тона“, напомиње Галетин. Он каже да су се већ сада, пре него што је и посејан, појавили купци који нуде 300 евра по тони сунцокрета што је већа цена од прошлогодишње.

Иако је све тренутно на нивоу претпоставке, како каже Галетин, тржишне процене су да ће цене готово свих ратарских култура бити боље, односно више у односу на прошлу годину, изузев пшенице.

За то, међутим, није крива временска прогноза, већ низ других проблема који у Србији годинама имамо са пшеницом.

„Код пшенице је проблем што се не користи квалитетно семе нити се примењује правилна агротехника. Због тога долазимо до озбиљног проблема и података да је од јула прошле до фебруара ове године за извоз отишло пет пута мање него у истом периоду претходне године“, напомиње Галетин. Он каже да је сада за извоз и то највише у земље ЦЕФТА отишло 170.000 тона, а да је од јула 2018. до фебруара 2019. извоз износио неких 750.000 тона.

Принос пшенице је сваке године на очекиваном нивоу, каже Галетин, али напомиње да је прошло време када се мерило на тоне и килограме већ да сада свако ко жели да буде конкурентан мора да води рачуна о квалитету.

Да је пшеница лошег квалитета потврђује и аналитичар Бранислав Гулан.

„Само 40 одсто пшенице које се посеје је доброг квалитета, 60 одсто није, то је тзв. „таванка“, ону коју произвођачи чувају на тавану до наредне сезоне. Сваке године имамо принос од око 2,5 милиона тона са 570.000 хектара, али је квалитет лош“, истиче Гулан.

Он напомиње да је држава дозволила увоз и да сада имамо ситуацију да Мађари купују од нас квалитетно семе и после нам продају квалитетну пшеницу од нашег семена.

„То је до нашег менталитета и навика. Сетва треба да се заврши најкасније до 25. октобра, а код нас се пшеница сејала до децембра. Све то утиче. Нама је на месечном нивоу потребно 120.000 тона или на годишњем неких 1,5 милиона тона да подмиримо све потребе, што значи да имамо доста вишка, али увозимо јер је проблем у квалитету“, наглашава Бранислав Гулан.

Блага зима, истиче он, неће много утицати на род ове године уколико не буде мраза током пролећа. Веће последице не очекује ни у случају воћа и поврћа. Прошле године, како каже, воћа је родило неких 1,250 тона, а очекивања су да ће и ове сезоне бити на том нивоу.

Izvor:Danas.rs

Пшеница лошег квалитета, извоз пао пет пута