Vremenske prilike su takve da postoji velika mogućnost za razvoj bolesti, pa bi prema preporuci struke, trebalo obaviti zaštitu useva iako nema simptoma i bolest se nije pojavila.

Siva pegavost lista prisutna je ovog proleća u usevima pšenice, a u manjem procentu na njivama je zabeležena i pojava pepelnice i lisne rđe. Zbog toga je veoma važno da ratari koji žele dobre prinoce ove godine, u narednom periodu sagledaju stanje useva i primene neophodnu zaštitu.

Zaštita - iako nema simptoma
Vremenske prilike su takve da postoji velika mogućnost za razvoj bolesti, pa bi prema preporuci struke, trebalo obaviti zaštitu useva iako nema simptoma i bolest se nije pojavila. 

Biljke će uskoro ući u fazu nalivanja zrna, pa se ne sme dozvoliti da bolest zahvati biljku kao nosioca prinosa i to pre svega list zastavičar i dva lista ispod. Ukoliko dođe do pojave bolesti na listu dolazi do odumiranja pojedinih delova, pa čak i celog lista i u tom slučaju je onemogućeno normalno obavljanje fotosinteze. Biljka ne može da se prehranjuje i to dovodi do smanjenja prinosa."

Za pšenicu nedostatak vlage nije problem
Ozime kulture nisu zasejane ove godine na vreme jer je u zemljištu nedostajalo vlage, pa je tokom jeseni vegetacije bila neravnomerna, ali je ipak zimski i prolećni period prebrodila u dobrom stanju. Relativno rano su se zbog vremenskih uslova pojavile bolesti i štetočine.

Dobra strana je što je pšenica otporna kao biljna vrsta, dobro je podnela i niske temperature, kojih na sreću nije bilo u najosetljivijem periodu, u vreme klijanja. Iako ni april mesec nije bio naročito bogat kišnim padavinama, za pšenicu to i ne predstavlja problem, jer ima korenov sistem koji se spušta od 30 do 60 centimetara u dubinu gde postoje dovoljne količine vlage. 

Ratarima ne ide na ruku ni kada je neravnomerna raspoređenost padavina, jer se dešava da kiša pada u periodu kada biljci i nije potrebna, a taj trend prisutan je u poslednjih desetak godina. Zbog toga je na većim dubinama smanjen procenat vlage što može biti problem za biljke koje imaju veliki korenov sistem. 

Za razliku od kukuruza koji je dominantna biljna kultura, u kolubarskom kraju pšenicom se prosečno zaseje od 8.000 do 9.000 hektara. Prošlogodišnji rod je bio četiri do pet tona po hektaru što je u granicama prosečnih prinosa u Srbiji.Poljoprivrednici se na prodaju odlučuju samo ukoliko je prinos bio dobar i ukoliko postoje određene količine koji se neće iskoristiti u ishrani stoke.

Izvor: agroklub.rs

Pšenicu zaštititi iako nema znakova bolesti