Privredni značaj Balavca ( Acerina cernua ) je mali iako mu je meso ukusno, i ima najmanje kostiju (samo 25), balavca ne smatraju konzumnom ribom.

Balavca treba tražiti na dubokim mestima, u udubljenjima i jamama. Skoro uvek se lovi na plovak, a za mamce se koriste: komadići gliste, parčići mesa od ribe, crvići. Mreste se dva puta godišnje, jednom sa zime na proleće a drugi put u leto. Mresti se u aprilu i maju, ponekada i u junu. Balavac pripada porodici grgeča. Nalazimo ga u svim rekama na našim prostorima. Vidi dobro u uslovima slabe svetlosti i u polu mraku.

Imaju sposobnost hranjenja u mraku, na niskim temperaturama i mutnoj vodi. Danju su u dubokoj vodi, a noću zalaze u plićake radi ishrane. Žive u većim ravničarskim tekućicama i jezerima. Hrani se faunom sa dna. Slabo podnose deficit kiseonika u vodi. Živi na dubini 3 - 5 metara, u velikim jezerima, a i u rečicama i velikim rekama. Retko se sreće na dubinama manjim od dva metra, jer izbegava sunčevu svetlost i toplu vodu.

Izgled Balavca - Telo ove ribe je izduženo, a leđna peraja su mu srasla, međusobno spojena, prošarana tamnim tačkama. Glava mu je šiljata i bez krljušti, boja tela zavisi od okoline u kojoj živi ali je najčešće svetlozelene sa tamnim uzdužnim prugama, uz to je i lepljivo i sluzavo. Krljušt mu je duboko usađena u kožu. Balavac naraste oko 10 - 13 cm, mada ima i većih primeraka (oko 25cm), i 400 g.

Izvor:pcelica.co.rs

BALAVAC društvena i miroljubiva riba