U Srbiju, jesetarske vrste (moruna, ruska jesetra, pastruga) i haringe migriraju iz Crnog mora radi mresta i pre izgradnje brana „Đerdap I“ i „Đerdap II“ na Dunavu , ove ribe su prelazile više od 1000 kilometara na tom putu. Izgradnja brana, prelov i zagađenje učinile su da su jesetarske vrste danas krajnje ugrožene.

Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba koje potiču još iz vremena dinosaurusa. Od tog doba do danas preživelo je ukupno 25 vrsta koje naseljavaju severnu hemisferu, a šest vrsta živi u slivu Dunava, jednom od poslednjih utočišta za jesetre u Evropi. Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, impozantnoj veličini i dugovečnosti - neke vrste mogu da porastu i do šest metara u dužinu i da žive oko 100 godina.

Većina jesetri su anadromne (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne (žive i hrane se na dnu rečnog korita) vrste, hraneći se u rečnim ušćima i zalivima.

Jesetre imaju čulne brkove locirane ispred usta koja imaju mogućnost izdužavanja kako napred tako i nazad. Takođe, imaju i zadebljale usne. Oči su im sitne i pretpostavlja se da ih ne koriste mnogo pri lociranju i hvatanju plena. Većina dunavskih jesetri se hrani beskičmenjacima sa dna reke: insektima, larvama, crvima mekušcima, ali povremeno i bentosnim ribama. Neke vrste smanjuju ili u potpunosti
prestaju sa ishranom kada migriraju u slatke vode.

Moruna je jedini pravi predator među dunavskim jesetrama. U Crnom moru se hrani bentosnim i ribama slobodne vode, dok se u reci hrani slatkovodnim ribama.

Izvor:nationalgeographic.rs

Jesetre su postale jedna od najugroženijih vrsta