Сваки алтернативни састојак хране за животиње, па и рибе, мора да осигура хранљиву вредност по конкурентној цени. Конвенционалне копнене културе, посебно житарице и уљарице, фаворизоване су алтернативе због ниских трошкова, а показале су се успешним у примени као замена за рибље брашно. Међутим, такви биљни додаци могу узроковати значајне промене у прехрамбеном квалитету произведене рибе.

Зашто би алге, које се популарно сматрају “биљкама”, биле добри кандидати за исхрану риба?

Алге, укључујући макроалге („морске алге“) и микроалге (нпр. фитопланктони), могу бити одлична алтернативе рибљем брашну јер су алге основа водених ланаца исхране и рибама је природно да их конзумирају.

Усеви који се обично користе у храни за рибе имају недостатак одређених аминокиселина као што су лизин, метионин, треонин и триптофан, док је анализа садржаја аминокиселина у бројним микро и макро алгама установила да, иако постоје значајне варијације, оне углавном садрже све есенцијалне аминокиселине.

На пример таурин, који је есенцијално храниво за месождере и неке рибе, не налази се у копненим биљкама. Међутим, иако је таурин много ређе испитиван од других аминокиселина, забележен је у значајним количинама у макроалгама као што су Ламинариа, Ундариа, као и неким микроалгама, као што су зелени флагеллате Тетраселмис и црвена једноћелијска алга Порфиридиум.

Неке врсте алги се користе као извор пигмената у храни за рибе. На пример, Хематокок се користи за производњу астаксантина, који је одговоран за ружичасту боју меса лососа.

Много различитих алги већ игра виталну улогу у акваристици. Опште је познато да додавање микроалги у танкове за узгој ларви доноси бројне предности, попут спречавања налета на зидове резервоара, побољшавање хранљиве вредности зоопланктона, као и побољшавање пробавне функције ларви.

За прехрану рибњака, осим алги постоје и други видови алтернативне исхране риба као што је отпадом из пивара, винарија и дестилерија.

Колико је исплативо бавити се узгојем алги као храном за рибе?
Алге су врло практичне, првенствено јер су јефтине и комерцијално доступне.

На пример, микроалге као што су Спирулина, Цхлорелла и Дуналиелла, могу се произвести по јефтиној технологији на отвореном рибњаку и пласирати на тржиште као суви прах, а њихови су прехрамбени профили добро документовани.
Макроалге, као што су Ламинариа, Ундариа и Дурвиллеа, те смеђа алпска алга Асцопхyллум, јављају се у густим групама које се могу економски убрати, а имају дугу историју употребе као извор јода.

Почетна инвестиција за узгој алги је мања од оне у конвенционалној пољопривреди, а јестиве микроскопске алге могу дати принос и до 5 кг недељно на само 0.25м3.
Са друге стране, алге имају широку примену. Користе се у акваристици, у риболову, за појачавање имунитета биљака у хидропоници.

О храни за рибе треба размишљати пре него што се изгради рибњак.

Izvor: agromedija.rs

Производња хране за рибњаке – Алге као алтернативе