Кавезни систем је познат од давнина у земљама Југоистичне Азије, док је у Србији овај вид аквакултуре новијег датума. Иако је тренутна производња мала, постоје велике могућности за развој ове гране рибарства.

Број кавезних система за производњу рибе у Србији је мали, самим тим и остварена производња чини мали проценат у укупној количини произведене рибе. Зато је простор за развитак овог вида рибарења веома велики.

Кавезни ситем - водено товилиште
Производња рибе у кавезима је високо интензивна производња, а паралела се може повући са товом стоке у модерним шталама. У овом систему се на малом простору уз релативно мала улагања постижу високи приноси. Риба у кавезима се храни пелетираном комплетном смешом која одговара врсти и категорији гајене рибе, а будући да има мали простор за кретање губи знатно мање енергије него при класичном гајењу у рибњацима. Одабир врста које ће се гајити у кавезном систему условљавају карактеристике воденог система, пре свега квалитетом воде. Мора се водити рачуна и да ли врста која ће се гајити већ настањује водени екосистем, где ће се поставити кавез јер се може десити да риба побегне ван кавеза. До сада се у свету покушало са гајењем 70 слатководних врста, док се на просторима Србије углавном гаје калифорнијска пастрмка и шаран.

Локација кавеза
Кавези се могу поставити у стајаћим и споротекућим водама, али које су одговарајућег квалитета. Такође, и дубина воде мора бити довољна, односно да испод кавеза остане бар толика дубина колика је дубина кавеза. Кавези се могу поставити у спорим дубоким равничарским рекама, рукавцима река, каналима са константним протоком воде, језерима, барама (шљункарама, цигланама), акумулацијама и слично. Гајење шарана се обавља од марта (априла) до октобра, односно када је температура воде већа од 14°Ц.

Модели кавеза
У свету постоји више типова кавеза, од оних најједноставнијих и најпримитивнијих (фиксирани, са дрвеним стубовима забоденим у дно), па до типских, који се производе комерцијално. Најчешћи су плутајући, који се једини користе код нас. Постоје бројни модели плутајућих кавеза, са или без радне платформе. Кавези који се користе код нас се састоје од основне плутајуће конструкције и за њу причвршћене мреже (чврсте или флексибилне).

Кавези су различите запремине, у зависности од водене површине за коју су намењени. Код нас се углавном користе четвороугаони кавези димензија 4 џ 4 џ 2-4 м (32-64 м3) или 5 џ 5 џ 5 м (125 м3), са издигнутим страницама изнад воде барем 0,5 м како риба не би искакала. Обично се кавези организују у виду батерија у које иде различит број кавеза. Број и величина кавеза зависе од носивог капацитета воденог екосистема у који се постављају, квалитета воде, дубине воденог екосистема, као и од планова и финансијских могућности инвеститора. Величина појединачних кавеза зависи пре свега од дубине воде у који се кавез поставља, али и од могућности набавке кавеза жељених величина. У новије време се препоручује коришћење специјалних материјала које се у облику обрнуте пирамиде каче на дно кавеза, како би се системом цеви из воде издвајали вишак хране и измет, чиме се спречава смањење квалитета воде.

Набавка млађи и насађивање кавеза
Набавка млађи се врши углавном у пролеће. Млађ мора бити здрава, витална и добре кондиције. По набавци млађи врши се мерење и бројење јединки, како би се одредила просечна маса, на основу чега се врши насађивање у кавезе. Пре насађиваја се млађ третира препаратима против паразита и болести шкрга. Насађивање може бити ређе и гушће. У првој варијанти се насађују сви кавези, док се у другој варијанти насађује сваки други кавез (више јединки по м3), а када јединке постигну одређену телесну масу и величину, врши се разређивање пребацивањем одређеног броја јединки у празне кавезе. Како се млађ набавља са класичних рибњака, у новим условима потребан јој је одређен период да се привикне. Сматра се да период привикавања траје 10 до 20 дана.

Величина млађи која се насађује у кавезе зависи од планиране завршне величине. У Србији је траженији крупнији шаран, те је препорука да се у кавезе насађује крупнија двогодишња млађ (500 до 800 грама), где се очекује да ће циљна величина на крау сезоне бити од 1500 до 3000 грама. Уколико се насађује крупнија двогодишња млађ, оптимална величина је 20 до 50 јединки по м3.

Исхрана шарана у кавезима
Храњење се обавља аутоматски (коришћењем хранилица) или ручно, 2-4 пута дневно. Храна је обично пелетирана (брикетирана), и одликује се високим уделом протеина (35-40%). Оптимални коефицијент конверзије је 2,2 до 2,3 кг хране за 1 кг прираста. Дневне количине хране се одређују на основу масе риба у кавезу и температуре воде. Потребно је обављати периодичне пробне излове (на 15 дана), како би се добиле информације о маси у кавезима, на основу чега се добијају информације о прирасту риба и коефицијенту конверзије. Губици при гајењу двогодишње млађи су око 20%, док су при гајењу конзумне рибе око 10%.

Приноси у кавезном систему
Приноси шарана у кавезном систему су велики. Тако на пример, уколико се располаже батеријом од 6 кавеза величине 5 џ 5 џ 5 м, и насади се двогодишња млађ шарана, приноси масе могу ићи и до 40 тона.

Здравствена заштита шарана
Због велике концентрације риба на малом простору у кавезном систему, ширење болести представља велики проблем јер може доћи до великих угинућа. Зато се посебна пажња мора обратити превенцији и здравственој заштити риба. Превентивне мере морају бити саставни део технологије кавезног гајења риба. Један од најзначајнијих санитарних мера је дезинфекција објеката, рибе и алата. Дезинфекција се обавља механички и коришћењем хемијских материја за дезинфекцију. Прегледи рибе морају бити свакодневни, и ако се констатују негативне промене треба ангажовати стручњаке који ће дати дијагнозу и предложити терапију.

Izvor:agroklub.rs

Кавезни систем за развој рибарства