Калифорнијска пастрмка (Онцорхyнцхус мyкисс) спада у хладноводне рибе, у породицу Салмонида (Салмонидае) где припада и поточна пастрмка (Салмо трутта) и лосос (Салмо салар). Међутим, због јаче цене он је лимитиран у исхрани, иако је веома цењена риба у великом броју европских земаља.

Засићеност воде кисеоником
У односу на шаранске и топловодне рибе, пастрмка се такође у великој количини код нас производи и конзумира. Ипак, рибњаци са овом врстом углавном су малог и средњег капацитета док је великих рибњака свега неколико у читавој држави.

"Један од првих услова је температура воде. Овде се ради о хладноводној риби, где су идеалне вредности за њу од 10 - 17°Ц. При том је овај интервал више за млађе категорије, а 12 - 17°Ц за старије, односно, за конзумну рибу.

Поред темпертауре, такође битни су и други физички и хемијски параметри. ПХ вредност треба да се креће од 6,5 до 8,5 (уобичајен пХ). Концентрација кисеоника, како каже, је јако важна јер пастрмка захтева хладне воде, које имају доста кисеоника и оптимална количина је 9 - 11 мг по литри воде, што је близу границе самог засићења овим елементом. Из тог разлога, производња захтева добар квалитет и проточност.

Методе за утврђивање квалитета и квантитета
Пре него што се неко одлучи на изградању рибњака, мора да провери квалитет извора. Ово се одређује мерењима физичко хемијских параметара воде, где спада хемијска и биохемијска потрошња кисеоника, затим сама концентрација кисеоника, концентрација амонијака и других штетних материја. Како каже, комплетно мора да се уради проводљивост и остала мерења, како би се утврдило да ли вода задовољава параметре квалитета за подизање пастрмских рибњака. Додаје још и да постоји категоризација квалитета воде и када је реч о овој риби, она мора да буде И класе. Не може да буде ИИ или ИИИ јер се онда разликују и вредности параметара који одговарају пастрмкама. Концентрација кисеоника мора да буде око 10 мг, када се ради о водама И категорије.

Квантитет, односно, добар проток у рибњаку током читаве године, такође је битна ствар. Како то одредити, зависи од самог воденог извора и постоји више начина за одређивање, али најћешће се користи метода помоћу пловка. У обзир се узима ширина воденог корита, његова дубина, затим се направи пресек те површине и постави се пловак па се на одређеној дужини забележи брзина кретања и добије се проток у литрима или метрима кубним у секунди. На основу тог протока одређује се капацитет рибњака. Сваки пастрмски рибњак мора да обезбеди 72 измене воде у току 24 сата, а минимум је 50. Ако ово не може да се испуни, онда тај извор није задовољавајући за подизање рибњака.

Водени извор не сме имати замућења
Најбољи су крашки извори или врела, а могу да буду и реке или потоци. При чему треба водити рачуна да нема великих замућења воде. "На пример, пожељно је да се после велике кише брзо избистри јер ће у супротном отежавати посао и неће ићи у прилог резултата који желе да се постигну.
Мора се водити рачуна да постоји довољна количина воде и то у периоду од августа до октобра, када је водостај најнижи. Поред тога, важан је и квантитет, тј. потребна количина. Терен треба да буде приступачан, да има добре прилазе и пут којим рибњак може да комуницира са непосредном околином и да има и струју, односно да буде на подручју где постоји могућност прикључења на електричну мрежу.

Коцентрација амонијака је незаобилазан фактор јер је ово једињење токсично за рибе и може да изазове значајне проблеме. Према њеним речима, количина амонијака везује се и за квалитет воде, за распадање органске материје у води, остатак хране и друге процесе.

Код нас највише има малих рибњака
На извору малог протока не може да се гради велики рибњак и то је један од критеријума. Локација је такође важна, као и инвестициона могућност узгајивача и маркетиншки потенцијал пласмана рибе на тржиште.

Код нас су, према њеним речима, највише заступљени мали и породични, који немају тако велике капацитете и махом су у склопу неког угоститељског објекта. Капацитет је толики да породица може да живи од њега.

Србија има велике могућности за рибњачки узгој ове рибе, која се чешће једе у време поста и верских празника. Према статистичким подацима, само трећина пастрмке је домаћа производња. Осталу количину рибе увеземо из земалја у окружењу, а морску и из најудалјенијих крајева света.

 Izvor:/agroklub.rs

Ауторка-Ивана Живанић, дипл.инг-мастер пољопривреде,

Најважнији услови за подизање пастрмских рибњака