Razvoj ribarstva otežan zbog propisa u Srbiji

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Neophodno je harmonizovati zakonsku regulativu u Srbiji sa propisima Evropske unije

Godišnji promet u ribarstvu EU dostiže vrednost od 2,8 milijardi evra. Srpsko ribarstvo treba da bude deo evropske porodice i pre nego što Srbija zvanično postane članica EU. Da bi to postigli potrebno je podići svest o potrebi i politici razvoja ribarstva. Za to je potrebno i da se u Skupštini Srbije hitno usvoji nekoliko zakonskih akata i pratećih propisa koji će pomoći ovoj privrednoj grani u razvoju. To utoliko pre ako se ima u vidu da su Pojedini ribnjaci ove godine udarili u zatvorene granice EU sa cisternama punim šarana. Vozila su vraćena, jer u državnoj administraciji nisu znali sve neophodne detalje za prelazak granice.

Ribarstvo je veoma važna privredna grana za svaku zemlju, pa i za Srbiju, a za to je veoma bitno da se čuje glas ribara i da oni učestvuju u kreiranju zakona i donošenju odluka koje su od bitnog interesa. U ovoj oblasti je nužno krivolov svesti na najmanju meru, a mora se smanjiti i sve veća eksploatacija ovih resursa. Dakle, sektor ribarstva je veoma ranjiv i njemu treba pomoć. To znači da se kroz agrarnu politiku Srbije moraju stvoriti uslovi za održiv ribolovni sektor. Da bi to ostvarili u ribolov Srbije moraju se uvesti evropski zakoni, a pre toga, nužno je utvrditi konkretno stanje i planove za njegov razvoj u budućnosti, poručuju eksperti EU.

Godišnji uvoz ribe vredan je oko 100, a izvoz svega sedam miliona dolara. Što se tiče uvoza, najviše se u svetu kupuje morska riba. Srbija iz sopstvene proizvodnje može da podmiri potrebe u potrošnji slatkovodne ribe. Za dalji razvoj ove grane očekuje se pomoć iz sredstava EU.

Prema podacima iz Ministarstva poljoprivrede, ribarstvo učestvuje u stvaranju bruto nacionalnog dohotka sa 0,07 odsto. U Srbiji ima više od 6.700 hektara šaranskih i 6.000 hektara pastrmskih ribnjaka. Sektor ribarstva zapošljava 1.851 radnika.

Potrošnja ribe u Srbiji po stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i najmanje je troše poljoprivredna domaćinstva. Riba se najviše kupuje u vreme posta.

Izvor: Agroservis.rs

Razvoj ribarstva otežan zbog propisa u Srbiji

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Jutarnji mrazevi koji su proteklih dana pogodili neke delove Srbije, naneli su veliku štetu voćarima.

U Srbiji je tokom 2024. godine navodnjavano 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini.

Podsticaji se odnose na biljnu proizvodnju, gajenje kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, tovnih krava i bikova, junadi, ovaca, ovnova, koza i jarčeva, roditeljskih ćurki i kokošaka, priplodnih matica šarana, pastrmke i drugo.

Blokada Ibarske magistrale u Mrčajevcima u kojoj učestvuju poljoprivrednici, članovi udruženja "Šajkača" i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja je počela u podne

Poljoprivrednici su u 2024. godini zabeležili smanjene proizvodne rezultate. Teška ekonomska godina uslovljena je pre svega lošim meteorološkim uslovima koji nisu išli na ruku proizvođačima. Najtoplije leto uticalo je na rod gotovo svih ratarskih kultura, ali i na proizvodnju voća.

Sastanci između proizvođača jagodičastog voća i hladnjačara bi mogli doneti pomake, ali samo ako se u rešavanje problema uključe zadruge, koje bi služile kao most između dve strane, ali i kao ključni faktor u podsticanju malinara da sami investiraju u hladnjače – izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета