U okviru teme „Mlade nade srpske poljoprivrede“, svake nedelje razgovaramo sa mladim i uspešnim ljudima koji nam govore o tome koliko je na putu uspeha potrebno rada, truda, ljubavi i odricanja, kao i o tome kakvo je trenutno stanje našeg agrara i šta moramo promeniti da bismo u ovoj oblasti bili uspešniji.

Angelina Petković je rođena 1997. godine u Beogradu gde je i odrasla. Završila je Četvrtu beogradsku gimnaziju kao odličan đak, te je bilo jasno da će svoje obrazovanje nastaviti na nekoj visokoškolskoj ustanovi. Njena odluka bio je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu na koji se upisala 2016. godine na smeru za agroekonomiju:

- Odluku da ću upisati Poljoprivredni fakultet donela sam još u trećem razredu gimnazije. Ljubav prema prirodnim naukama je bila prvi putokaz u kom smeru će moje opredeljenje za dalje školovanje ići. Kako je Srbija zemlja koja raspolaže značajnim poljoprivrednim potencijalima, a hrana neophodna komponenta za bitisanje svakog čoveka, prepoznala sam važnost ove grane privrede zbog čega mi nije bilo teško da se opredelim da u budućnosti upravo to bude moj poziv. –

Angelina je prvi stepen studija završila u najkraćem roku sa prosečnom ocenom 9,52, pa je logičan sled okolnosti bio da nastavi sa usavršavanjem. Ova uspešna mlada dama trenutno je na master studijama na istom fakultetu, smer: Agroekonomija, modul: Upravljanje finansijama i poslovanje u agrobiznisu.

Na pitanje kako se odlučila za dalje školovanje posle osnovnih studija, Angelina objašnjava:

- Tržište rada je danas takvo da zahteva da pojedinac raspolaže što većim znanjem, kompetencijama i veštinama koje će ga afirmisati i izdvojiti u odnosu na konkurenciju. Kao ambicioznoj osobi po prirodi, uvek mi je cilj bio da u svemu dam svoj maksimum, te se moje pretenzije neće zaustaviti na trenutnom, već je sledeći korak upis doktorskih studija. –

Pored toga što postiže velike uspehe kada su u pitanju redovne akademske aktivnosti, Angelina je angažovana na brojnim drugim poljima. Ona se u drugoj godini osnovnih studija priključila radu studentske organizacije čiji je i danas aktivni član, a od oktobra prošle godine vrši funkciju studenta prodekana Poljoprivrednog fakulteta što, ističe, predstavlja izuzetnu čast i privilegiju:

- Kao delegatu Poljoprivrednog fakulteta u Studenskom parlamentu Univerziteta u Beogradu, pripalo mi je izrazito zadovoljstvo da budem reprezent Poljoprivrednog fakulteta i svih njegovih studenata. Ove funkcije pričinjavaju počast, ali isto tako sa sobom nose i određeni nivo odgovornosti i iniciraju konstantan rad na sebi i vlastitom usavršavanju.-

Osim pomenute funkcije koja zahteva učešće u radu u svim telima fakulteta, uspešna studentkinja je angažovana i u mnogim organima studentskog organizovanja na Univerzitetskom nivou poput Senata kao najvišeg tela Univerziteta. Takođe je član više komisija i odbora, a trenutno obavlja i praksu u poljoprivrednoj kompaniji „Animal Commerce d.o.o“ čija je delatnost usmerena na proizvodnju konzumnih jaja i stočne hrane.

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede i kakva je budućnost ove privredne grane?

- U srpskoj poljoprivredi je prisutan proces polarizacije. Na jednoj strani su veliki proizvođači koji postaju sve veći, a na drugoj strani sitni poljoprivredni proizvođači ne uspevaju da održe korak sa aktuelnim trendovima zbog čega njihova konkurentnost opada i oni se povlače sa tržišta i napuštaju ovu privrednu granu. To se svakako negativno odražava na zainteresovanost i motivisanost mladih za bavljenje poljoprivredom, mada može imati i pozitivne indicije kod najistrajnijih koji će uložiti napor da isprate tempo koji diktiraju vodeći u poljoprivrednoj sferi. Budućnost poljoprivrede je svakako zasnovana na digitalizaciji, inoviranju i znanju, jer se samo primenom navedenih indikatora može ostvariti uspešna i profitabilna proizvodnja. Tradicionalni načini proizvodnje su pod uticajem globalizacije prevaziđeni i samim tim neisplativi. –

Angelina za Agroinfo ističe da ima dosta prostora, a i potrebe za promenama u srpskoj poljoprivredi. Neke mere su već preduzete ili se preduzimaju kako bi se poboljšao položaj poljoprivrednika i poljoprivrede uopšte. Akcenat bi, smatra ona,  trebalo staviti na povećanje stepena digitalizacije proizvodnje i korišćenje tehnoloških rešenja koja su ekološki prihvatljiva. Pored toga što se poljoprivreda može posmatrati kao „fabrika za proizvodnju hrane“, kao i svako drugo industrijsko postrojenje ona je veliki zagađivač životne sredine, objašnjava studentkinja. Upravo iz tih razloga, primenom neadekvatnih sistema proizvodnje ona može ugroziti svoju osnovnu namenu i normalne tokove svog funkcionisanja. Zato je neophodna edukacija i širenje svesti među poljoprivrednicima o važnosti korišćenja zelenih i čistih tehnoloških procesa.

O tome koliko je ova mlada dama uspešna ne govori samo njeno trenutno angažovanje, već i brojne stipendije koje je prate do današnjih dana. Tokom svih godina studiranja, Angelina je bila korisnik republičke stipendije koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok je ove godine dobitnik i stipendije za 100 najboljih studenata grada Beograda. Tokom školske 2019/20. godine bila je stipendista Fonda za mlade talente kao jedan od dobitnika stipendije „Dositeja“ koja se dodeljuje za 950 najboljih studenata završnih godina u Republici Srbiji.

Da li sebe vidite u nauci i kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Svakako da imam u planu da se oprobam u istraživačkom delu, ali isto tako rad u privredi i dinamičnom okruženju je nešto što me privlači. Idealno bi bilo kada bih uspela da načinim simbiozu te dve oblasti. Mislim da tek kada zakoračimo dublje u nešto i isprobamo više opcija koje nam se pružaju, možemo imati jasniju sliku o tome šta je to čemu želimo istinski da se posvetimo. -

Ključ uspeha, za Angelinu, krije se u prepoznavanju pre svega ličnih afiniteta i naklonosti i usmeravanju svoje energije ka istim. Vrlo često mladi ljudi nisu sigurni šta tačno žele i zbog toga svoju energiju rasipaju u različitim pravcima. Kada znamo šta nam je cilj, onda imamo i dovoljno motivisanosti i istrajnosti da isti realizujemo, što je zagarntovan put ka uspehu, zaključuje ona.

Za kraj razgovora, koja bi bila Vaša poruka mladima?

- Jako je bitno da se, pri odabiru fakulteta koji će studirati, budući studenti vode svojim željama i sklonostima, a ne onim što je trenutno najaktuelnije. U svakoj oblasti su kadrovi potrebni, stoga se orijentišite ka onoj sferi u kojoj smatrate da vi možete najbolje od sebe dati. Samopouzdanje i realna svest o sopstvenim mogućnostima su ključni faktori da se ciklus „od sirovine do finalnog proizvoda“ efikasno sprovede, odnosno da se načini transformacija od studenta do uspešne  ličnosti u poslovnom svetu u bliskoj budućnosti. –

Agroinfo.rs

Angelina Petković za Agroinfo: 'Funkcija studenta prodekana predstavlja izuzetnu čast i privilegiju, ali sa sobom nosi i odgovornost'