Procene su da čovek na svakih deset godina otprilike zaista preleži grip jer je naš imunitet veoma otporan prema virusu gripa. U nastavku vam otkrivamo koje su to najčešće greške koje pravimo u lečenju od ovog virusa.

Prema rečima doktora Nestorovića, grip je bolest koja se relativno retko javlja, a strah proističe iz toga što se s vremena na vremena pojavi neki agresivan virus i to su takozvane pandemije koje se javljaju na nekih 25 godina. Pandemije se, prema rečima doktora, javljaju jer se u tom periodu ’nakupi’ veći broj ljudi koji nisu preležali grip, koji onda izazove veće probleme jer onda u jednom momentu oboli znatno veći broj ljudi. Inače, epidemije gripa se javljaju svake godine.

Poslednja pandemija, ne računajući svinjski grip koji nije imao veće posledice, je zabeležen 1999. godine. U ovom procesu su ugrožene osobe koje imaju loš imunitet ili neke zdravstvene probleme. Iako grip izaziva neprijatne simptome, on nije naročito opasan za ljude sa jakim imunitetom.

Prema rečima Nestorovića, antivirusni lekovi koje imamo uglavnom ne deluju na virus gripa, a osim toga imaju dosta neželjenih efekata. Sa druge strane, priroda nam je obezbedila sjajne supstance koje odlično deluju protiv virusnih infekcija. Mnoge biljke sadrže antivirusne supstance, a na prvom mestu se tu misli na antocijane koji priradaju porodici polifenola. To su zapravo pigmenti koji daju boju voću, a što je voće tamnije, konentracija antocijanina je veća, a samim tim je veća antivirusna aktivnost. Zova i borovnica prednjače i najefikasnije su kod sprečavanja nastajanja gripa i njegovog lečenja.

Osim toga, antivirusna dejstva imaju brojne namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani, poput začina – origano, bosiljak, timijan, beli luk, biber, ljuta papričica, te afrička muškatla koja je odlična protiv kašlja. Cink takođe ima odlična antivirusna i antibakterijska svojstva. Njegova umerena upotreba vas može štititi od gripa. Najbolja prevencija protiv gripa je, navodi ovaj lekar, zdrav način života.

Saveti za koje nema mnogo dokaza

U medicinskoj literaturi se često ponavlja da ako imamo grip, treba da unosimo mnogo tečnosti i vitamina C. Lekar napominje da se velike količine ovog vitamina nisu pokazale kao posebno efikasne, a da unošenje velikih količina tečnosti nema nikakvo medicinsko opravdanje. Kada imate grip, bole vas mišići jer organizam pokušava da vam ograniči aktivnost da biste sačuvali energiju i izborili se sa infekcijom. To znači da kada imamo grip, ne bi trebalo mnogo da šetamo. Takođe, povišena telesna temperatura je mehanizam borbe sa infekcijom i oni koji je ne skidaju, ozdrave jedan dan pre. U momentu prisustva infekcije, treba manje jesti i piti jer sa većim unosom hrane i tečnosi se povećava cirkulacija koja stimuliše virus. Glad praktično Izgladnjivanjuje inficirane ćelije i stimuliše imunitet.

Zaključak je da ako ste bolesni od gripa treba da pijete tečnost onda kada ste žedni, treba da ležite i ako niste gladni, ne morate da jedete. Uzimajte puno soka od zove ili svežeg voća i povrća.

Agroinfo.rs

Sada već čuveni dr NESTOROVIĆ nam otkriva koje su najčešće GREŠKE koje pravimo kada se lečimo od gripa