Ove nedelje ponovo imamo priliku i čast da razgovaramo sa još jednim stručnjakom iz oblasti poljoprivredne nauke, a sve u okviru teme ‘Mlade nade srpske poljoprivrede’.

Danijel Milinčić je rođen 1993. godine u Kruševcu. Osnovnu školu “Aca Aleksić” u Aleksandrovcu je završio 2008. godine, a srednju školu “Sveti Trifun”, smer: tehničar za biotehnologiju, takođe u Aleksandrovcu, završio je 2012. godine. Tokom srednje škole Danijel je ređao brojne uspehe, a jedan od njih je i prvo mesto na Republičkom takmičenju iz prehrambene tehnologije. U istom periodu je bio i učesnik Republičkog takmičenja iz hemije. Iako je prvobitno imao druge planove kada je u pitanju izbor fakulteta, na kraju je ipak odlučio da svoje usavršavanje nastavi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

- Kao veliki zaljubljenik u hemiju, prva zamisao u srednjoškolskim danima mi je bila usmerena ka upisu Hemijskog fakulteta ili Tehnološko-metalurškog fakulteta. Međutim, moj otac je vlasnik vinarije/destilerije i veliki zaljubljenik u voćne rakije i vina. Strast prema rakijama i vinu koju je preneo na mene, kao i buduća egzistencija naše porodice, uticala je da se upišem na Poljoprivredni fakultet koji je nudio jedinstven modul - “Konzervisanje i vrenje”, direktno orijentisan ka bavljenju navedenim tehnologijama. Kada sam se bolje upoznao sa planom studiranja na navedenom modulu, shvatio sam da je to ono što želim da studiram - jednom rečju primenjena hemija.

Na prvi stepen studija Danijel se upisao 2012. godine, smer: Prehrambena tehnologija, modul: Tehnologija konzervisanja i vrenja, i završio ga u najkraćem roku sa prosečnom ocenom 9,95 i ocenom 10 na diplomskom radu iz oblasti hemije i biohemije hrane na temu: “Interakcije polifenolnih jedinjenja sa proteinima mleka”. Tokom studija, od strane Poljoprivrednog fakulteta je nagrađen za izuzetan uspeh, što je bila još jedna potvrda da svoje usavršavanje treba da nastavi. Godine 2016., Danijel se upisuje na master akademske studije na istom fakultetu, smer: Prehrambena tehnologija, modul: Hemija i biohemija hrane. Završio ih je već naredne godine sa prosečnom ocenom 10 i istom ocenom na master radu iz oblasti hemije i biohemije hrane, čiji je naziv teme bio: “Karakterizacija biološki aktivnih komponenti sušenih pokožica grožđa”. Deo rezultata iz ovog master rada prezentovao je na ‘X Konferenciji studenata agronomije’ 2017. godine u Čačku, u vidu usmenog izlaganja, a rad je štampan u zborniku rezimea radova.

Šta je presudilo u Vašoj odluci da nastavite školovanje nakon završenih osnovnih studija?

- Nakon završetka osnovnih studija, moja shvatanja, interesovanja i vidici su se proširili. Upoznao sam par veoma stručnih profesora na katedri za Hemiju i biohemiju hrane na Poljoprivrednom fakultetu, između ostalih i moju mentorku Mirjanu Pešić. Oni su veoma doprineli u mom naučno-istraživačkom razvoju i usmerili moje dalje usavršavanje u smeru hemije hrane, tako da sam se nekako neprimetno vratio nekoj svojoj prvoj srednjoškolskoj ideologiji bavljenja hemijom, ali na Poljoprivrednom fakultetu. Tada sam definitivno shvatio širinu i povezanost Prehrambene tehnologije sa drugim srodnim fakultetima.

Volje i želje za daljim napredovanjem kod Danijela ne manjka ni nakon završenih master studija, pa se 2017. godine upisuje na doktorske akademske studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer: Prehrambena tehnologija, uža naučna oblast Hemija i biohemija hrane. Trentno je četvrta godina, a sa svojim profesorima se već pet godina uspešno bavi naučno-istraživačkim radom.

- Kao redovni student četvrte godine doktorskih akademskih studija, zajedno sa svojim profesorima se već pet godina uspešno bavim naučno-istraživačkim radom iz oblasti biohemije hrane sa specijalnim naglaskom na bioaktivne komponente hrane, funkcionalna i tehnofunkcionalna svojstva hrane, in vitro digestije, proteine hrane i biohemijske transformacije tokom procesuiranja hrane. Prijavio sam temu doktorske disertacije pod nazivom: “Sporedni proizvodi vinske industrije kao izvor bioaktivnih jedinjenja: Karakterizacija i mogućnost primene u prehrambenoj industriji”, koja je odlukom Nastavno-naučnog veća prihvaćena dana 30.10.2019. godine. Školske 2018. godine sam stekao zvanje: istraživač pripravnik, a 2020. godine istraživačko zvanje: istraživač saradnik.

Mladog doktoranda su na putu uspeha pratile brojne stipendije, pa je tako bio stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za školsku 2013/2014., 2014/2015., i 2015/2016. godinu, kao i Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije (Dositeja) za školsku 2016/2017. godinu. Školske 2017/2018., 2018/2019., 2019/2020., 2020/jul 2021., godine bio je nosilac stipedije namenjene studentima doktorskih akademskih studija finansirane od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede, kakva je njena budućnost i šta bi trebalo promeniti da bismo bili uspešniji?

- Generalno, smatram da razvoj poljoprivrede u Srbiji ide uzlaznom putanjom. Međutim, kao prehrambeni tehnolog osvrnuću se na granu poljoprivrede koja se bavi preradom poljoprivrednih sirovina i proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Smatram da je ovaj sektor u ekspanziji, jer pored velikih proizvođačkih kombinata, otvara se veliki broj malih preduzeća za proizvodnju vina, rakija, zanatskih piva, konditorskih proizvoda, kućnih radinosti - džemovi, slatka, kompoti, itd. Zbog veće konkurentnosti, povećava se izbor i kvalitet proizvoda, ali i svest kod ljudi šta kupuju i konzumiraju. Naša zemlja ima veliki potencijal trenutno u svim sferama bavljenja poljoprivredom, ali smatram da će u budućnosti imati sve veću važnost imajući u vidu globalne promene i geografski položaj. Kada su promene u pitanju, smatram da je neophodna dodatna edukacija poljoprivrednih proizvođača koja prati naučne trendove, bolja povezanost nauke i prakse, bolja novčana satisfakcija za poljoprivredne proizvođače, ažurnija i bolja informisanost o subvencionisanju u poljoprivredi, bolja usaglašenost cena poljoprivrednih sirovina, prehrambenih proizvoda i izvoza itd.

Na kojim projektima ste učestvovali i gde ste trenutno angažovani?

- Učestvovao sam na realizaciji 1 nacionalnog projekta (Korišćenje biljnih izvora proteina, dijetalnih vlakana i antioksidanasa u proizvodnji hrane, Projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, TR 31069, 2011-2019). Trenutno sam angažovan na istraživanjima u okviru ugovora o realizaciji i finansiranju naučno-istraživačkog rada u 2021. godini između Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Školske 2016/2017., 2017/2018., 2018/2019., 2019/2020., 2020/2021. godine sam bio angažovan kao saradnik u nastavi na Katedri za hemiju i biohemiju na Poljoprivrednom fakultetu, na predmetu “Osnovi biohemije”, gde sam pomagao u izvođenju laboratorijskih vežbi. Jula 2021. godine sam na Poljoprivrednom fakultetu potpisao Ugovor o radu na određeno vreme, za obavljanje poslova istraživača saradnika.

Pored velike ljubavi prema nauci, uspešni doktorand nam priča da se u srednjoškolskim danima aktivno bavio rukometom, a da mu je trenutni hobi krosfit, čitanje knjiga, sakupljanje i kolekcija različitih uzoraka voćnih rakija. Ključ uspeha za njega je istrajnost, veliki rad, upornost i samopouzdanje, pa tek onda onaj mali delić sreće koji se, kako kaže, verovatno zaslužuje.

Danijele, recite nam nešto o svojim radovima i kakvi su Vam planovi za budućnost kada je u pitanju Vaše angažovanje u nauci?

- S obzirom da se već pet godina bavim naučno-istraživačkim radom, do sada sam kao autor ili koautor objavio 20 naučnih publikacija u časopisima sa SCI liste (3 rada u časopisima M21a kategorije; 10 radova u časopisima M21 kategorije; 3 rada u časopisima M22 kategorije; i 4 rada u časopisima M23 kategorije); 2 poglavlja u stranim knjigama; 25 saopštenja na međunarodnim i nacionalnim kongresima i 1 laboratorijskog priručnika. Do sada sam bio recenzent u tri istaknuta naučna časopisa sa SCI liste. Shvatio sam da ja zaista volim nauku i naučni poziv, tako da i u budućnosti planiram da se bavim naukom, ili bolje reći planiram da se bavim naukom sve dok mogućnosti i životna egzistencija to dozvoljavaju. Pored nauke, sebe vidim i u privredi kao tehnologa, u svojoj maloj i dobro organizovanoj porodičnoj proizvodnji.

Šta biste želeli da poručite mladima ovim putem?

- Da bi uspeo na fakultetu ili na bilo kom poslu, moraš prvenstveno da veruješ u sebe i da voliš posao koji radiš ili pak fakultet koji upisuješ. Ne treba se voditi predrasudama, već činjenicama. Smatram da je cela ova moja priča poučna i šalje jednu jaku poruku - bilo šta da odlučite u životu, pa makar u tom momentu bilo i pogrešno, uvek će vas život voditi kao onome što volite.

Agroinfo.rs

Danijel Milinčić za Agroinfo: ‘Šta god da odlučite u životu, on će vas uvek voditi ka onome što volite’