ФАЛСИФИКОВАНА ХРАНА?! Да, и то постоји! Ево где се продаје и како да је препознате..

Извор: Џејсон Блекај

Извор: Џејсон Блекај

Није тајна да квалитет хране у Србији није баш на задовољавајућем нивоу, иако наша земља има пољопривредни капацитет за производњу врхунских производа. Најквалитетније воће и поврће најчешће се извози, док на српским пијацама и у маркетима остаје оно што није прошло ригорозне контроле за иностранство. С друге стране у Србију се увози храна у чији квалитет потрошачи често сумњају.

Ко је одговоран ?

Да ли је оно што једемо здраво и ко је за то одговоран? Одговор на ово питање зависи од тога да ли питате произвођача, трговца или потрошача. Али, држава сужава простор за неправилности, јер прописе мора да усагласи са строгим правилима Европске уније, што је један од кључних услова уласка Србије у ЕУ.

Да ли је нешто заиста сок, ако на паковању пише да јесте, да ли је гулаш , а не сарма, мора да пише на декларацији. На паковању мора све да пише, посебно што је од 15. јуна ступио на снагу нови Правилник о декларисању, означавају и рекламирању хране. Произвођачи су имали годину дана да се припреме за нове стандарде тако да сада више нема изговора. Нови прописи омогућавају потрошачу да тачно зна састав производа, од тачних састојака који су коришћени при изради до употребе вештачких боја, конзерванаса, заслађивача, адитива... Уколико постоји иједан састојак на који потрошачи могу бити алергични - на пример, ораси или кикирики – то мора бити наведено на декларацији, чак и у случају када су количине веома мале.

Реч потрошача

Сами потрошачи највише сумњају у порекло сировине – да ли је месо заиста димљено или само надимљено, домаће или из увоза, да ли је за производњи месних прерађевина коришћено свеже или замрзнуто месо... Из одељења за заштиту потрошача које ради при Министарству за трговину, туризам и телекомуникације, кажу да Република Србија има законе којима се осигурава да су производи које купујете безбедни. Мада, ниједан законски систем не може гарантовати да не постоји никакав ризик, иако наша земља има високе стандарде безбедности производа.

Сам Закон о безбедности хране уређује и начин на који пољопривредници производе храну, (укључујући и то које хемикалије користе при узгоју биљака и животиња), како је храна обрађена, количина вештачке боје, адитива па и како се производ продаје. Увођењем нових правила држава подиже контролу чиме се повећава квалитет и безбедност производа. Квалитет млека, рецимо, до сада су оцењивале и контролисале саме млекаре. Међутим, од идуће године за то ће бити надлежна искључиво национална лабораторија. На овај начин, сматрају у Министарству пољопривреде, повећава се квалитет, али и стварају услови за фер цене млека, јер ће

провере радити независне контроле. Циљ нам је контролисање сваке фазе у процесу производње сваког прехрамбеног производа – поручује секретар Удружења за пољопривреду при Привредној комори Србије Ненад Будимовић.

Али, слово закона је једно, а реалност често нешто друго. У Удружењу потрошача, пак сматрају да нису проблем декларације, већ да ли Србија има лабараторије које могу да провере да ли, рецимо, у раженом хлебу заиста има 30 посто раженог брашна како пише на декларацији. Овакве дилеме, сматрају, могу се бар донекле решити ненајављеним и чешћом контролама, али и строжим казнама за произвођаче.

Фалсификовање хране

И док држава чини шта може, све сиромашније становништво се сналази како зна и уме. То вешто користе препродавци и фалсификатори, јер и храна може да се фалсифукује. Како ћете је препознати? По цени, јер је најчешће доста јефтинија него у продавницама, по месту где се продаје (на улици, катронским тезгама и у неадекватним условима) квалитет је често испод стандарда, а производ није у оргиналној већ фалсификованој амбалажи. Можда ћете приликом куповине оваквих производа проћи јефтиније, али цена коју на крају можете да платите често је многструко већа од цене оригиналног производа. Зашто? Последице конзумирања фалсификованих прехрамбених производа могу бити веома тешке и опасне по здравље, јер могу садржати састојке који нису за људску исхрану.

 

Агроинфо/ Агропрес / од 29.07.2018.

ФАЛСИФИКОВАНА ХРАНА?! Да, и то постоји! Ево где се продаје и како да је препознате..

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета