Hrom je važan mineral koji se u ljudskom organizmu nalazi u malim količinama. On pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi.

Hrom široko rasprostranjen u hrani,  ali loša ishrana može rezultirati neadekvatnim nivoima hroma odnosno nedostatkom. Količina hroma u većini obrađene, rafinisane hrane veoma je niska, te konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izutetno bitnog minerala iz našeg tela. Tako da deficit hroma najviše zavisi od naše ishrane, tj. kvaliteta hrane koju unosimo na dnevnoj bazi.

Kada je prehrambeni unos neadekvatan, hrom se može uzimati i u dodatnom obliku, pri čemu je najefikasniji hrom pikolinat.

Simptomi nedostatka hroma

- Loša kontrola glukoze u krvi 

- Krhke kosti sklone povredama 

- Niska energija, umor 

- Loše zdravlje kože 

- Povećan rizik nastanka komlikacija kardiovaskularnih bolesti i visok nivo holesterola 

- Niska koncentracija i loša memorija 

- Pogoršanje zdravlja očiju 

- Promene raspoloženja, poput povećanja anksioznosti 

- Promene u apetitu i težini

Hrom potpomaže snabdevanje ćelija glukozom iz krvi, i ukoliko je organizam u deficitu sa hromom on neće biti u mogućnosti da iskoriste energetske potrebe za glukozom. Stoga je od velike koristi za balans niskih vrednosti glukoze u krvi koje mogu biti povezane sa zamorom i osećajem neispavanosti koji je direktna posledica “energetskog pada”.  Dodaci hroma često se koriste kao pomoć u mršavljenju i za kontrolu šećera u krvi. Hrom deluje pomažući delovanje insulina u telu. Insulin je neophodan za metabolizam i skladištenje ugljenih hidrata, masti i proteina u telu. Utiče na smanjenje apetita, a samim tim i na smanjenje telesne težine.

Hrom može pomoći u zaštiti od starosnih poremećaja očiju kao što je glaukom ili katarakta. Hrom može smanjiti rizik od nastanka dijabetesne retinopatije kao komplikacije loše regulisane šećerne bolesti zbog svoje korisne uloge u kontroli glukoze u krvi.

Poznato je da hrom usporava gubitak kalcijuma, tako da bi njegov optimalan unos bio koristan za sprečavanje gubitka gustine kostiju koji su naročito česti kod starijih žena i one koje su u menopauzi. Zbog toga je i prirodni lek za osteoporozu. Vitamin C pomaže pojačati apsorpciju hroma u probavnom traktu, pa konzumiranje hrane bogate vitaminom C može pozitivno uticati i na unos hroma u organizam. 

Adekvatni unos hroma zavisi od uzrasta i pola: 

– Deca od 0 do 6 mjeseci: 0,2 mikrograma 

– Deca od 7 do 12 mjeseci: 5,5 mikrograma 

– Deca od 1 do 3 godine: 11 mikrograma 

– Deca od 4 do 8 godina: 15 mikrograma 

– Deca od 9 do 13 godina: 25 mikrograma za dečake, 21 mikrograma za devojčice 

– Tinejdžeri od 14 do 18 godina: 35 mikrograma za dečake, 24 mikrograma za devojčice 

– Odrasli od 19 do 50 godina: 35 mikrograma za muškarce, 25 mikrograma za žene 

– Odrasli preko 51 godine: 30 mikrograma za muškarce, 20 mikrograma za žene 

– Žene koje su trudne: 30 mikrograma 

– Žene koje doje: 35 mikrograma

Namirnice bogate hromom:
Nalazi se u mnogim namirnicama, kao što su:Jabuke i banane
Govedina
Pivski kvasac
Brokoli, boranija i krompir
Kafa
Riba
Živinsko meso
Žumance
Integralne žitarice

Agroinfo.rs

Harmonija u organizmu: Neophodnost HROMA za vaše zdravlje