Potiče iz Severne Afrike i umerenih područja Azije. Biljka žutika se u narodnoj medicini najčešće koristi za lečenje jetre i žučne kese.

Šimširika (Berberis vulgaris L.) raste kao listopadni razgranati trnoviti žbun visine do tri metra. Cveta u obliku visećih grozdova, a plod ima oblik duguljaste crvene bobice kiselkastog ukusa, u čijem središtu se nalaze dve do tri semenke. Danas je rasprostranjena na svim osunčanim i stenovitim prostorima do 1.200 metara nadmorske visine. Lekovito lišće žutike sakuplja se u vreme cvetanja, crvene bobice se beru u avgustu i septembru, a kora stabljike i korena se prikuplja u kasnu jesen ili u rano proleće. Bobice bez peteljki se suše na suncu ili „čistom“ vazduhu.

Biljka se razmnožava semenkama. Osim za lekovite svrhe kora se koristi i za dobijanje žute boje za bojenje vune, lana i kože. Drvo se koristi za izradu čačkalica. Plodovi šimširike sadrže jabukovu kiselinu, vinsku i limunsku kiselinu, vitamin C, pektin i karotinoide. Listovi žbuna u sastavu imaju karotin i vitamin C.

Kora korena sadrži niz alkaloida, među kojima su najvažniji berberin, berbamin, oksiakantin i oksiakantin-vinetin. Sadrži i druge delotvorne materije kao što su palmatin, jatrorizin, kolumbanin, šećer, skrob, hemiceluloza.

Vrste

Osim obične šimširike  najčešće se sreće vrsta Tumbergova žutika (Berberis thunbergii) i Kineska žutika (Berberis julianae). Poslednja vrsta je zimzelena i za razliku od druge dve vrste koje daju crvene plodove, njegovi su tamnoplavi.

Kod nas se takođe može naći i Darvinova žutika Berberis darwinii (2.5m), koja je zimzelena, malo sporije raste, ali ima mnogo lepe krupno isečene, tamnozelene, sjajne listove. U proleće biljka cveta sa sitnim, žutim i aromatičnim cvetovima koji liče na mnijaturne narcise. Pred kraj leta, žbun stvara tamnosive plodove, koji daju nov oblik biljci. 

Druga zimzelena vrsta je B. verruculosa, koja dostiže visinu do jedan metar. Njeni crni plodovi se formiraju u jesen. Možda tumbergova žutika ima najviše raznolikosti. Ona je obojena raznim bojama i listovi su raznog oblika i mase. U tamnopurpurno su obojeni listovi B. th. Atropurpurea Nana (60 cm), koja može da služi kao pozadina na zadnjem planu ili kao crveni akcenat među svetlozelenim vrstama. Jarkocrvene sitne listove imaju vrste Bagatelle i Harlequin, koji su veoma odgovarajući za spajanje sa drugim biljkama.

Mnogo su egzotični i listovi sorte Rose Glow, koja dostiže visinu do 1 m. Ona se preliva u crveno-roze-bele boje i daje žbunu izuzetan izgled. B. th. Coronita, dostiže visinu do 50 cm, isto je interesantna šimširka. Listovi biljke su tamnocrveni u sredini, ograđeni jarkožutim ivicama.

Biljka se može gajiti kao deo dekorativna biljka, kao lepa pojedinačna biljka, za ivičnjake od žbuna, i za živu ogradu. Šimširka voli sunce, ali se dobro razvija i u hladu. Međutim, sorte sa crvenim ili žutim listovima neće dobiti potreban ukras, ako ne rastu na direktnoj sunčevoj svelosti. 

Bugarska narodna medicina preporučuje čaj od šimširike kod upale i kamena u bubrezima i bešici, bolesti jetre i žuči, bolesti materice, gnoja u urinu, nedostatak apetita.

Priprema napitka -  kuvate 1 kašičicu korena u 300 ml vode oko 5 minuta. Procedite tečnost i ostavite da se ohladi. Uzimajte 3 puta po 100 ml pre jela.

Cela biljka ima negativno dejstvo kod male dece, trudnica i dojilja. Nisu potpuno ustanovljene veze berberina sa raznim grupama lekove, tako da izegavajte da uzimate šimširiku sa antibioticima, antikoagulantima, antihistaminima, antihiperzenzivima, antidijabetičkim lekovima, diureticima i celekoksibom.

Izvor:koznazna.com

Šimširika dekorativno lekovita biljka