Sirova i kuvana šargarepa nemaju isti glikemijski indeks, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom

Šargarepa je povrće koje ne sadrži skrob i dobar je izvor karotenoida, vrste pigmenta – jedinjenja koja se prvenstveno nalaze u narandžastom i žutom voću i povrću. Pigment u oku čoveka, na primer, takođe sadrži karotenoide, a njihova antioksidativna aktivnost pomaže u zaštiti mrežnjače od oštećenja, a s tim u vezi istraživanja pokazuju da karotenoidi mogu da zaštite od dijabetičke retinopatije. A dijabetička retinopatija je bolest koja može da dovede do gubitka vida i česta je komplikacija dijabetesa.

Šargarepa može da bude siguran izbor za osobe sa dijabetesom
Prema American Diabetes Association (ADA) budući da šargarepa ne sadrži skrob, može da bude od koristi ljudima sa dijabetesom. Na osnovu nalaza studije iz 2015. godine, način ishrane koji sadrži visoke nivoe alfa i beta karotena mogu da doprinesu smanjenom riziku od dijabetesa tipa 2. Šargarepa je bogat izvor ovih karotena, sadrži 8,285 mikrograma beta karotena i 3,477 mcg alfa karotena na 100 grama povrća.

Stručnjaci ističu da šargarepa može da bude siguran izbor za osobe sa dijabetesom i sve druge koje prate nivo šećera u krvi. Šećer u krvi, ili glukoza, je količina šećera u krvi koja potiče od hrane koju konzumiramo. Našem telu je potrebna za energiju, ali previše šećera može da izazove probleme. Nekontrolisani nivoi šećera u krvi može da dovede do dijabetesa tipa 2 ili pogoršaju postojeću bolest.

Kakav glikemijski indeks indeks ima šargarepa?
Glikemijski indeks (GI) je mera koja označava koliko neka hrana i piće podižu nivo šećera u krvi. Indeks se određuje na skali od 1 do 100. Rezultat od 100 znači da hrana ima isti efekat na naše telo kao konzumiranje vrste šećera koja se zove glukoza. Što je niži glikemijski indeks, sporije raste šećer u krvi. Sirova šargarepa ima glikemijski indeks od 16, dok se GI za kuvanu šargarepu  kreće od 32 do 49. To stavlja šargarepu u grupu namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, kao što se vidi na skali:

Nizak glikemijski indeks: od 1 do 55
Srednji glikemijski indeks: od 56 do 69
Visok glikemijski indeks: od 70 ili više.

Glikemijski indeks za bilo koju hranu povećaće se ako je kuvamo ili pripremamo sa medom ili drugim ugljenim hidratima. Ipak, šargarepa je bogata vlaknima, tako da to pomaže u usporavanju brzine oslobađanja šećera. Takođe, šargarepa ima niži glikemijski indeks od drugog korenastog povrća, kao što je krompir, na primer.

Treba paziti i na glikemijsko opterećenje
Glikemijski indeks nije jedina mera na koju treba paziti. Druga je glikemijsko opterećenje koje kombinuje glikemijski indeks sa veličinom porcije kako bi se dobila potpuna slika o uticaju na  šećer u krvi. Na primer, hrana sa niskim glikemijskim indeksom neće uticati na porast šećera, ali velike količine te hrane mogu da povećaju glikemijsko opterećenje.

Dve male sirove šargarepe imaju glikemijsko opterećenje od oko 8. To takođe stavlja šargarepu u grupu sa niskim glikemijskim opterećenjem budući da je:

Nisko glikemijsko opterećenje: od 1 do 10
Srednje glikemijsko opterećenje: od 11 do 19
Visoko glikemijsko opterećenje: od 20 pa naviše.

Agroinfo.rs/T02S

ŠARGAREPA I DIJABETES: Kako utiče na šećer u krvi i da li je sigurna za dijabetičare?