Opisano je ukupno šest načina za kontrolu broja insekata prilikom gajenja paradajza i krastavca

Određeni insekti i paraziti uživaju u ukusu zrelog paradajza i sočnog krastavca, baš koliko i ljudi. Ako se ne preduzmu koraci za zaštitu biljke od ovih štetočina, verovatno nema ni berbe previše povrća. Postoji nekoliko prirodnih načina uz čiju pomoć možete da sprečite insekte da invaziraju vaš povrtnjak.
Prva preporuka je da se koriste, takozvani, kavezi za paradajz, koji se stavljaju oko biljaka. Reč je o cilindričnim okvirima koji podržavaju biljke dok rastu. Оve potpore podižu lišće i grane paradajza od zemlje, čineći ih manje dostupnim za insekte. Istu tehniku mižete da primenite i na krastavcu, a možete i neku drugu. Cilj je da se najniže lišće i plodovi podignu i da ne dodiruju zemlju.

Osim toga, preporuka je da se posadi bilje i cveće oko paradajza i krastavca, koje će ih štititi ili terati štetočine. Bosiljak pomaže uklanjanju bele vaši koje su štetne za paradajz. Origano i neven isto mogu da pomognu u zaštiti paradajza i krastavca, a dragoljub tera biljne vaši i belu mušicu. Šargarepa i suncokret pomažu u odvraćanju štetočina od paradajza.

Treća preporuka je da se postave zamke za štetočine. One privlače uobičajene štetne vrtne insekte, poput tripsa i raznih vrsta crva, zarobe ih i tako onemoguće da prave štetu. U poljoprivrednim apotekama možete da kupite lepljive ili feromonske zamke, dve najčešće vrste protiv insekata.

Četvrta preporuka je redovna prihrana i zalivanje biljaka, te uklanjanje korova oko biljaka. Insekti, kao što su afidi  ili smrdibube hrane se korovom. Ako on okružuje paradajz ili krastavac, velika je verovatnoća da će i njih napasti. Ipak, i ako ih napadnu, teže uništavaju zdrave i negovane biljke.

Peta preporuka je da redovno obilazite i proveravate biljke. Nedozrele plodove ili lišće koji su popadali ispod biljaka potrebno je ukloniti, kao i trule plodove jer će privući štetočine. Ukoliko je neka biljka jako zaražena ili pod velikim napadom insekata najbolje je da se cela ukloni iz vrta, kako bi se sprečilo širenje na zdrave biljke.

Najzad, preporuka je da se u povrtnjak privuku prirodni predatori, poput parazitskih osa i bubamara koji se hrane štetnim insektima i na taj način pomažu u zaštiti paradajza i krastavca.

Biljne vaši su najčešće štetočine koje prave veliku ekonomsku štetu, pri čemu parazitske ose imaju značajnu ulogu u regulaciji njihove brojnosti. Direktna šteta nastaje ishranom, isisavanjem sokova zbog čega dolazi do kovrdžanja listova i drugih deformacija biljke ili hloroze, a indirektna šteta je posledica širenja virusa, gljiva i drugih patogena.

Izvor:agromedia.rs

Saveti za prirodno čuvanje paradajza i krastavca od dejstva insekata