Početkom XX veka je u Srbiji ,korparstvo bilo veoma razvijeno i to najpre ,kao i većina zanata,u vidu domaće radinosti.

Kao osnovna sirovina korišćena je crvena vrba koja raste na proplancima ,voli vlažno zemljište,ima gipke i savitljive grane i brzo pušta korenje.Od toga na kakvom zemljištu raste,zavisi i kakav će biti kvalitet vrbe jer tvrdo zemljište daje tvrdo drvo ali se takvo drvo teže plete.

Posle sađenja, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe,ali iako se kaže da „vrba raste kao iz vode“ ima tu dosta posla.Najvažnije je da zemljište na kome se vrba gaji bude bez korova. 

 Košenje vrbe                             

U kasnu jesen,kad opadne lišće,počinje košenje vrbe. Nekada se kosilo ručno,pomoću „kosira“ a danas je mnogo lakše jer se kosi traktorskom kosilicom. Kad se pokosi dovozi se kući u dvorište i odmah se klasifikuje po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove a onda nastupa težak i prljav posao.

- Kuvanje pruća i ljuštenje  -

Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru. Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati a ponekad čak i 12 sati uz nalivanje vode. Nakon kuvanja pruće se hladi a onda se počinje sa ljuštenjem kore sa pruća. Iako se danas to ne radi ručno već postoji mašina koja skida koru,ipak je za ovaj posao potrebna snaga. Pošto je pruće oguljeno ponovo se klasifikuje i odredjuje mu se namena pa se ponovo suši.

- Sušenje -

Za sušenje je bitno da se pruće ne nalazi direktno na suncu. Posle par dana sušenja izvrši se proba.Ako prut pri savijanju pukne znači da je konačno sve spremno za pletenje i da počinje najlepši deo posla.

 - Pletenje - 

Pletenje je onaj najlepši deo posla kada se mašti da na volju ali je pored lepote važna i čvrstina koja se postiže jakim preplitanjem. Kuvano i suvo pruće se pre pletenja korpi potopi bar sat vremena u hladnu vodu koja mu privremeno vraća elastičnost ali  ako pletenje potraje,pruće treba češće namakati jer se brzo suši i onda lako puca. Kod pletenja korpe  korpar najčešće sedi na niskoj klupi i pletenje počinje od dna ka gornjem delu ,a korpu završava izradom ručki.

Korpari često koriste i različite drvene kalupe za svaki proizvod.

U pletenju se koristi celo pruće ali se pruće može i rascepiti po dužini spravom od drveta koja se zove cepač i koja cepa prut na tri dela. Tako se dobijaju tanke trake koje se zovu vitre. Ove trake se prilikom pletenja drže izmedju kolena i njima se najčešće obavijaju drške ili spojevi na korpama i nameštaju a mogu da služe i za pletenje ali osnovni kostur mora biti od punog pruća.

  - Završna obrada -

Kada završi ceo predmet korpar započinje završnu obradu. Danas to uglavnom znači da se predmet farba,lakira i često ukrašava dekupažom.

 -  Čuvanje pruća -

Dešava se da korpar ne upotrebi svo osušeno pruće već ga čuva za kasniju proizvodnju.

Ako je pruće neoljušteno može se upotrebiti ( posle pripreme) i nakon godinu dana a ako je skuvano,oljušteno i prirodno osušeno, može da čeka na pletenje mnogo duže.

Izvor:starizanatisrbije.rs

Zanat koji po SRPSKIM SELIMA polako IZUMIRE