Буђ се ствара и развија још у пољу, односно при обради и чувању жетвених производа и хране за стоку

Стварање буђи
Вишак влаге један је од критичних фактора који доприносе развоју плесни. С обзиром на то да житарице често апсорбују влагу из ваздуха, за њихово складиштење није препоручљива велика количина влаге. Гриње и инсекти користе храњиве састојке из зрна, а као производ те реакције настаје вода, која је идеалан предуслов за настајање буђи. Инсекти, такође, оштећују заштитни слој зрна, што допрноси бржој абсорпцији влаге. Тачније оштећена зрна упијају влагу пет пута брже него она која нису оштећена.

Температура је веома битан фактор, и често се каже да има директан утицај на појаву буђи и микотоксина. Често се наводи чињеница, да што је температура виша има и више буђи. Међутим, то важи углавном за гљиву Аспергиллус, односно за афлатоксин. Оптимална температура за развој ове гљиве је од 24 до 35 степени.
Аспергиллус може да се развија и на нижој температури, али знатно спорије. Оптимална температура за развој Пенницилиум буђи је између 18 и 32 степена, а брже се развија на вишим температурама. Још један битан микотоксин из породице Фуссариум брже се развија на нижим температурама и то од 4 до 15 степени.

Самозагревање или Мајерова реакција
Ако се сено балира док је помало влажно може доћи до буђања или самозагревања или могу се догодити оба процеса. Оштећење услед топлоте има другачији ефекат на квалитет у односу на буђ. Ако је унутрашња температура у сену од 50 до 65 степени постоји могућност за развој буђи.

Самозагревање или Мајерова реакција настаје када температура пређе 65 степени целзијуса. Услед велике температуре протеини и угљенихирати у сену реагују, тако да сено добија браон боју. Ово се назива Мајерова реакција и одвија се неколико недеља након балирања, а када се догоди значајно смањује храњиву вредност сена.
Бела прашина, која се повезује са процесом буђања, веома је битна због здравља ваших грла. Конзумирањем овакве хране, смањује се количина унете хране и може доћи до оболења дисајних путева, јер споре из ових гљива могу доспети до дисајних органа. Са друге стране количина буђи у силажи је јако мала.

Ако је количина буђи у силажи висока, онда сам процес није обављен како треба. У том случају или силажа није била добро покривена, није било довољно влаге, или је презрела. Ако се силажа не припреми како треба може доћи до контаминације гљивом, која по саставу, много подсећа на квасац. Оваква силажа је лошег укуса и губи доста храњивих материја и скраћује рок трајања вашој силажи.

Уколико се буђ унесе у организам животиње може да изазове велика оштећења на јетри, имунолошку дисфункцију и да смањи продуктивност. Микотоксини могу довести до смањења уноса хране, одбијања хране у потпуности, смањење абсорбције нутритијената, ремећења метаболисма, промене у ендокрином систему и смањењу фунције имуног система.

Краве имају могућност да микотоксине „преобликују“ у мање токсичне варијанте. Живина и свиње немају ту могућност тако да је на њих утицај микотоксина већи. Буђ је веома опасна за стеоне и младе краве јер може довести до тренутног или трајног поремећаја плодности.

Поред тога што може да нашкоди животињама појава микотоксина може да утиче и на повећање трошкова производње, јер да би сте се решили буђи потребна су додатна улагања у детоксификацију, испитивања, смањење влаге у складишту (силосу) и трошкове превоза.
Један од добрих начина да спречите појаву буђи је адекватно складиштење и чување хране. Силоси су адекватнији за чување хране од отворених простора. Такође, потребно је спречити глодаре, птице и инсекте да допру хране. Наравно не можете се заштитит у потпуности, али је свакако треба повећати сигурносне мере.

Ако је могуће сено треба чувати на добро проветраним местима или ако сте у могућности да сено мешате са влажним врстама хране као што су силажа, репин резанац или течни суплементи за исхрану стоке. Ово се посебно препоручује за стеоне краве и за младу још нејаку телад.

Такође, можете да помешате здраво и већ убуђало сено у размери пола-пола, и на овај начин смањићете потенцијално лош утицај буђи на здравље стоке. Да бисте спречили појаву буђи у силажи потребно је да се стриктно придржавате начина производње.

Још један од начина да смањите могућност појаве буђи је да користите сумплементе за исхрану животиња, протеинске или минералне, јер они смањују ефекте пропионске киселине у храни. Минерали и протеини неутралишу киселине и претварају их у соли, које су мање погодне за развој буђи.

Izvor: agromedija.rs

Колико је штетна буђ у храни за стоку и како је спречити?