Stočni fond je u opadanju, pogotovo od 2022. godine a agrarni budžet je nikad veći

Broj goveda u Srbiji smanjen je za godinu dana skoro za 4%, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu. Ali, u odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5%, svinja za 18,4% i živine za 7,0%, a veći je broj ovaca za 3,0%, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

 
Agroekonomski analitičar Goran Đaković ističe da je u srpsko stočarstvo u padu od 2022. godine i da je stanje ozbiljno loše. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da se negativan trend u Evropskoj uniji reflektovao na Srbiju, iako su razlozi za to različiti.

Povodom novih informacija Republičkog zavoda za statistiku o stanju stočarstva u Srbiji, agroekonomski analitičar Goran Đaković opisuje da se 2022. godine desio pad poljoprivredne proizvodnje u stočarskoj proizvodnji.

Navodi da je izgubljeno preko 50.000 goveda, a da je preko 10% svinja izgubljeno, što je kasnije otišlo na 17% i da se negativni trend i dalje nastavlja.

S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra.

– I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne – matra Đaković.

Đaković podseća da je 20. februar, a da nema javnog poziva za subvencije po hektaru.

– To su glavne subvencije koje poljoprivrednici dobijaju, iako sam ja načelno protiv tog vida subvencionisanja, ali ako već imamo tu subvenciju i ako znamo da će da bude. Nema je, a prošle godine je bio javni poziv 1. februara – naveo je gost Jutarnjeg programa.

Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, Đaković je istakao da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu.

– Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom – naveo je agroekonomski analitičar.

Šta se dešava u Evropi
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, Nenad Budimović, objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona komada, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.

Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom.

– Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8%, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište – naveo je Budimović.

U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu.

– Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka – navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje ključno.

Druga važna stavka, prema mišljenju Budimovića, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

– Strategija postoji, napisana je pre par godina, treba je dobro razmotriti i primenjivati – naveo je sagovornik u Jutarnjem programu RTS-a.

Đaković se osvrnuo na temu, dodavši da je Evropska unija tokom jučerašnjeg dana objavila strategiju za razvoj privrede do 2040. godine.

– Oni tačno navode šta će i kako, u kom smislu da razviju. Mi našu strategiju imamo, verujem da ni ministar nije pročitao, pošto kad je bio predsednik svojevremeno u poseti jednoj mlekeri, on nije ni znao koliko su subvencije za mleko, tako da ne očekujem ni da zna šta u toj strategiji piše – istakao je Đaković.

Ističe da se iz problema u stočarstvu izlazi kroz dobro osmišljene subvencije i da se ne mogu davati svakome.

– Kad ulažemo novac, da tačno znamo zbog čega ga ulažemo, gde ga ulažemo i šta ćemo mi od toga da dobijemo. Znate, milijardu evra uopšte nije mala cifra za jednu zemlju kao što je Srbija – naveo je Đaković i rekao da .

Kaže da je potrebno prilagoditi mere regionalno i da ne može svako da se bavi svačime.

– Da znamo gde se proizvodi masovno stočarstvo, ako je to Pešter, Pešter, i onda dodamo njima više. Ako je ratarstvo dominantno negde, onda subvencionišemo ratarstvo. Ako je voćarstvo, onda voćarstvo, recimo Čačak, okolina i neki pogodni drugi kraj, i da se zna tačno – rekao je sagovornik RTS-a.

Agroinfo.rs/D03S

Sve manji broj goveda u Srbiji: Srpsko stočarstvo u padu