Од 1998. године Панчићева оморика се налази на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе. Најпре је била означена као рањива, а од 2010. године и као угрожена.

Ендемска врста Балканског полуострва, која насељава само поједина подручја у Србији и Босни и Херцеговини у средњем току реке Дрине, по многим својим својствима представља необичну врсту, а забележено је и да ју је ботаничар Јосиф Панчић, по коме је добила име, често називао “леденом лепотицом”. За непознати четинар који се разликује од јеле и смрче, Панчић је први пут чуо у ужичком крају 1855. године и није могао да претпостави да ће му бити потребне пуне две деценије док не сазна о којој врсти је реч. Како прва потрага није успела, 1865. Панчић тражи да му се из западне Србије пошаљу гране са шишаркама свих четинара који расту на том подручју. Међу њима, он уочава гране дрвета које ће касније по његовом имену и локалном називу за смрчу добити назив Панчићева оморика и које ће свету бити познато као Пицеа оморика. Како није успео да сазна ко је и одакле ове гране послао, Панчић креће са својим студентима на научну екскурзију. Међутим, и даље о тајанственом четинару не сазнаје ништа. Тек 1875. године он ово дрво проналази на Тари у насељу Заовине и након оспоравања у научним круговима успева да докаже да је у питању нова врста.

Панчићева оморика се милионима година распростирала широм Европе, али само до плеистоцена, епохе коју су обележили учестали ледени циклуси. Због леденог доба, она свуда изумире и опстаје само на данашњем простору. С обзиром да потиче из терцијара, данас се сматра “терцијерним реликтом” и “живим фосилом” светске флоре.

УГРОЖЕНОСТ
Од 1998. године Панчићева оморика се налази на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе. Најпре је била означена као рањива, а од 2010. године и као угрожена. Овај статус је штити од нелегалне сече, којој је у прошлости била изложена и коју је 1951. године инжењер шумарства др Стеван Коларовић описао као један од главних изазова са којима се врста суочава. Остали изазови које др Коларовић помиње, нажалост и даље постоје, а то су слаба природна регенерација, пожари и ниске такмичарске способности.

Панчићева оморика је пионирска врста што значи да прва колонизује неплодна подручја или окружења у којима је некада постојао екосистем али је уништен, на пример пожаром. На оваквим подручјима ова врста се развија углавном док се не створе услови за појаву других биљних врста које расту брже и својим високим стаблима онемогућавају светлости да дође до Панчићеве оморике. Она са њима не може да се бори, већ се са оваквих места повлачи и зато се каже да су њене такмичарске способности ниске.

Још једна особина Панчићеве оморике чини је изузетно угроженом, а то је њена слаба природна регенерација.

Стабла ове врсте расту веома густо, па се тако може наћи и до 1200 стабала на једном хектару. У оваквим условима нема довољно светлости да се младе јединке развијају, а истраживачима је веома необична чињеница да сама врста прави тако густе шуме у којима подмладак не може да напредује. Панчићева оморика успева да се регенерише природно углавном на отвореним просторима или када неко старије стабло падне, па се створе услови да светлост дође до младих јединки.

Због ове особине, када се распе семе, мала је вероватноћа да ће се оно даље развијати до стађиума одрасле јединке.

КЛИМАТСКЕ ПРЕТЊЕ
Општој угрожености Панчићеве оморике у блиској будућности могле би значајно да допринесу и климатске промене.

Упозорава се да климатске промене могу да убрзају природни пад ове врсте условљен њеним особинама. Тачније, природни опсег ове врсте је у паду откад се зна за њено постојање, односно од 19. века, али у будућности би могао да буде и бржи.

За регион у ком Панчићева оморика расте предвиђа се да ће у будућности периоди суша бити дужи и интензивнији, а овој врсти одговара влажност ваздуха и земљишта нешто већа од просечне.

Још један климатски фактор који представља претњу за ову угрожену врсту јесте пораст температуре. У југоисточној Европи је у последњих неколико година температура рушила рекорде и порасла је учесталост летњих топлотних таласа, а Панчичева оморика је врста којој одговора хладноћа. За њу би климатске промене могле да представљају знатно већи ризик него за неке друге врсте зато што је она и природно угрожена, популација је мала и има особине које ометају њен опстанак и борбу са еколошким условима.

МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ
С обзиром да се популација Панчићеве оморике природно слабо регенерише, овом процесу се може помоћи на два начина – садњом у оквиру природних хабитата или њиховој близини и асистираним миграцијама на друге локације на којима постоје погодни услови за опстанак и развој ове биљке.

Панчићева оморика се већ дуго узгаја ван природног станишта, а у појединим државама централне и северне Европе ово дрво је стекло и популарност као украсна биљка у парковима. Садња ван природног станишта започета је на прелазу с деветнаестог на двадесети век у Швајцарској, Британији, Естонији, Финској, Данској, Чешкој, а често се сади и у парковима Немачке и Холандије.

Уколико Панчићева оморика не буде могла сама да мигрира, што је мала вероватноћа с обзиром да су три генерације потребне да се размени семе између две популације на удаљености од 8 километара, и уколико не буде могла да се прилагоди променама, потребно је пронаћи локације које би могла да насели и тако спечити њено изумирање.

За прикупљање семена Панчићеве оморике тренутно су потребне одређене дозволе, које се углавом добијају када је у питању сакупљање у истраживачке сврхе, али не и када је циљ продаја.

Истраживачи тренутно планирају да, након што су извршили генетска истраживања, траже дозволу да са супериорнијих стабала сакупе шишарице и семе које ће посадити на локацијама за које се покаже да имају одговарајуће природне услове и тамо оснују нове плантаже. Међутим, није потребно само предвидети где ће у светлу климатских промена бити погодна места за овакву акцију, већ и правно регулисати којој држави ће та стабла припадати уколико буду расла у иностранству, с тим да постоји могућност проналажења погодних локација и на територији Србије и Босне и Херцеговине. С обзиром на неминовност климатских промена, овакав облик селидбе би могао бити једини спас за Панчићеву оморику.

Izvor:nationalgeographic.rs

Живи фосил" светске флоре: Да ли ће Панчићева оморика преживети климатске промене?