Оно по чему се војвођанска равница издваја у односу на све друге равнице Европе јесте непостојање ветрозаштитних појасева. Ветрозаштитни појасеви од великог су утицаја на готово све области пољопривреде, водопривреде, саобраћаја, заштите земљишта од ерозија, стварање повољнијих микроклиматских особина, али и заштите животне средине и заштите биодиверзитета.

Ерозивни процеси у Војводини исказују се одношењем најфинијих и најплоднијих честица са површине земљишта, што узрокује осиромашивање педолошког покривача, а тиме и значајно смањивање приноса. Управо у тим најфинијим површинским слојевима, који су најподложнији еолској ерозији налази се највише хумуса и значајне количине азота, фосфора и калијума, као и микроелемената. Осим што се пресецањем великих пољопривредних површина ветрозаштитним појасевима смањује дејство ветра, односно смањује се ерозија ветром на пољопривредном земљишту, овом мером се значајно смањује и засипање однетим земљишним материјалом места акумулације наноса, а то су по правилу канали каналске мреже. На овај начин каналска мрежа дуже ће, без значајнијих радова и интервенција, остати функционална и неће бити потребе за додатним заузимањем површина за депоновање измуљеног материјала из канала.

Утицај ветра изражен је и на већим воденим површинама, језерима, рекама и каналима у виду појаве таласа. Таласи на каналској мрежи изазивају ерозију обала, што осим утицаја на стабилност косина каналских обала утиче и на таложење еродираног материјала на дну канала. То изазива промену протицајног профила, односно, смањује проточност истог. Накнадни радови на санацији таквих последица су веома захтевни и скупи, а све је могуће избећи много јефтинијим, делотворнијим и кориснијим подизањем квалитетних ветрозаштитних појасева.

Смањивањем јачине ветра на ораницама утиче се и на промену микроклиме, јер је одавно позната чињеница да се смањењем ветра смањује и испаравање из земљишта, док се релативна влажност ваздуха повећава за скоро 15%. На тај начин смањују се и потребне количине воде за наводњавање, чиме се смањују и трошкови наводњавања и остварује нижа цена пољопривредне производње. Осим тога, ветрозаштитни појасеви штите усеве од јаких удара ветра и полегања, или чак лома стабљика.

У саобраћајном смислу, ветрозаштитни појасеви утичу и на повећање безбедности саобраћаја смањујући бочне ударе ветра, а у зимским условима, онемогућавају формирање сметова на пуним правцима, а колико то може изазвати проблема, па чак и довести људе у животно опасне ситуације, сведоци смо догађаја од пре неколико зима. У летњим месецима, ветрозаштитни појасеви служе и као место за одмор у пријатној хладовини. Највећа разлика се види на аутопуту од Новог Сада до Суботице, где је веома мали број одморишта на којима углавном постоји тек по које дрво, у односу рецимо на Мађарску, где су ветрозаштитни појасеви подигнути скоро на целој траси аутопутева од Будимпеште ка Сегедину и Бечу, али и на правцу према Украјини и ка Балатону.

Ветрозаштитне појасеве треба подизати и око градова и насеља, јер се тиме исти штите од јаких удара ветра, штите фасаде зграда, електричне и друге надземне водове и другу имовину, а у зимским месецима смањују индивидуални осећај хладноће изазван ветром. Улогу ветрозаштитних појасева у смањивању буке и аеро-загађење не треба ни спомињати. Такође, ветрозаштитне појасеве треба подизати и око градских депонија јер се на тај начин спречава разношење отпада по околини, а и ширење непријатних мириса се у великом проценту смањује.

Ветрозаштитним појасевима утичемо и на побољшање биодиверзитета јер на миграторним правцима, осим на већим воденим површинама, један део птица за одморишта користи и шуме, али и узане шумске појасеве. На овај начин повећава се задржавање птица на нашој територији у време миграција чиме им се олакшава пут давањем сигурног одморишта. Ови појасеви треба да буду и станиште животињама које не мигрирају, а којима је досадашње девастирање шума одузело дом. Са друге стране, правилним избором врста биљака за ветрозаштитне појасеве можемо помоћи и пчеларству, а тиме и целокупној пољопривреди, јер бисмо привукли већи број пчелара ближе плодним равницама и на тај начин побољшали опрашивање гајених култура, а број пчелара и производња меда била би значајно већа.

Такође, не треба заборавити ни повољан визуелни ефекат шумских површина и ветрозаштитних појасева, поготово у равничарским крајевима. Осим што се подизањем ветрозаштитним појасевима „разбија“ монотонија и даје пејзажни квалитет, смањује се и депресија код људи, што је важан здравствени сегмент.

Ветар на човека и друштво у целини има двоструко дејство, осим до сад поменутих, углавном лоших утицаја, као узрочник сметова, ерозије, исушивања земљишта и смањења релативне влажности ваздуха, ветар има веома важан утицај на смањење загађења ваздуха у великим урбаним и индустријским центрима. Осим тога не сме се заборавити и његов производни, а за сад неискоришћени потенцијал у производњи електричне енергије.

Морамо посветити пажњу ветру, као значајној метеоролошкој појави из два разлога. Први је коришћење снаге ветра, као обновљивог енергетског извора, а други је у уклањању штетних дејстава ветрова на отвореним површинама. Ветрозаштитни појасеви, како им само име каже служе за умањење енергије ветра која на површини земљишта по дефиницији има негативне ефекте. Изградња ветрогенераторских паркова, који морају постати приоритет у енергетици равничарских и ветровитих крајева Србије, подједнако је важна као и подизање ветрозаштитних појасева уз путеве и пруге, ако и кроз веће пољопривредне и непошумљене области. Пресецањем великих парцела ветрозаштитним појасевима сви су на добитку, јер би губитак површина под пољопривредним културама у корист ветрозаштитних појасева, био вишеструко компензован несумњивим повећањем приноса. Правилно одржавање шумскозаштитних појасева у виду проређивања и обнављања шума, власницима парцела на којима се они налазе доносио би додатне, не мале приходе од дрвне масе.

Miodrag Perović, predsednik Saveta Zelene stranke za prirodne resurse

Повећање пошумљености кроз ветрозаштитне појасеве