Због лепоте и изразите декоративности у току целе године, због кедровог ораха и уља који се добија од њега, због прелепог стабла, због смоле, због четине, чак и због орахове љуске која се обилато користи у народној медицини, сибирски кедар надалеко је познат.

Веома су позната и лековита својства кедрових четина. Оне у себи садрже велики број биолошко активних супстанци које стимулишу и лече организам. Четине сибирског кедра су богате аскорбинском киселином (витамином C) и каротином.

Сви делови кедра - четина, смола, дрвенаста влакна - имају велику количину фитонцида. Само у току 24 часа, хектар шуме може да издвоји 30 kg летећих организама који имају велико бактерицидно дејство. По мишљењу истраживача, та количина фитонцида је довољна да у великом граду обезвреди све штетне микробе.

Бобичасти плодови и биљке које расту у кедровој шуми, богатије су витаминима и провитаминима него оне које расту у другим шумама. То се објашњава тиме, што фитонциди активно помажу развој витамина и осталих биолошко активних материја у биљкама и плодовима. Руски научник Б. П. Токин доказује да је у кедровим шумама ваздух практично стерилан, од 200 - 300 ћелија бактерија по једном кубном метру. Међутим, по медицинским нормама, чак је у операционим салама дозвољено на 1 m³ ваздуха, 500 - 1000 непатогених микроба. Фитонциди које даје кедар садрже антомикробна дејства за бактерије дифтерије.

Познаваоци праизвора тврде да је Бог створио кедар како би сакупљао енергију Космоса. Чак и у малом комадићу кедра који је достигао одредену старост, има више енергије него у свим уређајима енергетике који постоје на Земљи. На Земљи, кедрово дрвеће има одређену функцију - оно служи као кондензатор наше планете и сакупљач космичке енергије.

Још је 1792. године, Академик П.С. Палас писао да плодови сибирског кедра развијају снагу, подмлађују човека и знатно увећавају одбрану организма од различитих болести. У Старом Завету, у трећој Мојсијевој књизи (левит 14.4) пише: "Бог учи да се људи лече тако што се дезинфикују станишта помоћу кедра...".

Цар Петар I приликом градње бродова користио је кедар за унутрашњу обраду (притом је један кедар коштао рубљу, а бор - 6 - 7 копејки).

Цар Соломон је од кедра направио флоту: за то време се градио познати храм у Јерусалиму - Прва Божја кућа, у коју је био пренешен "ковчег завета Господњег". Да би пренео кедар из Либана за изградњу тог храма, он је уступио другом цару, Хеврону, 20 градова свог царства. Истина, уприличена му је још једна услуга. Цар Соломон је добио људе који су умели да секу кедар. Храм се градио девет година, и сав је био обложен кедром. Од кедра је био направљен и жртвеник који је богато украшен златом. И касније је цар Соломон користио разне предметиме направљене од кедра, попут кедрове бачве.

Има, али веома ретко и Кедрова који сакупљају, али не враћају Енергију у Свемир. После пет стотина година, они почињу да тихо звече, моливши људе да их сасеку, ради искоришћавања накупљене енергије. То траје три године.

Ако се деси да се Звонећи Кедар не посече, он, лишен могућности да сакупљену Енергију Свемира уступи људима, почиње да сагорева ту Енегрију у себи. За Кедар је то јако болан процес и траје двадесет и седам година.

Парченце (Амулет) Звонећег Кедра је потребно носити на грудима.

Енергетско успостављање контакта са Кедром је пожељно, стати босим ногама на траву или земљу и дланом леве руке пригрлити на груди. После једног минута осетиће се, пријатна, из Кедра топлина и кроз тело прострујати лако треперење. С' вренема на време, треба га глачати врховима прстију, ону страницу Кедра, која не додирује тело.

Постоје докази, да човек који има парче Звонећег Кедра, за три месеца осети знатно побољшање, самоосећање и да ће се излечити од многих болести.

Суштина је да човек поседујући Кедар, постаје бољи, срећнији и талентованији.

Како га узгојити ?

Уз сву привлачност кедра, гајење je његово сложеније у поређењу са другим четинарима (обичним бором, тисом, јелом...). Школом стрпљења називају шумарски стручњаци гајење сибирског кедра. Семење сe његово одликује дубоким мировањем и ниче тек после зимског боравка у хладном, не мање од 3-4 месеца. Усеви кедра захтевају заштиту од глодара и птица. Првих десет година кедар расте споро, достижући висину од 1,5m. Али надаље, ова врста је у стању да се одужи за пажњу према себи. Кедар се добро прилагођава на индивидуалне парцеле и близину грађевина. Са 30 година достиже висину од 9m, обликује раскошну крошњу, која достиже 3m у пречнику.

Сибирси кедар се размножава најчешће садњом семена, ређе вегетативно (калемљењем, укорењивањем младица). Семе кедра првенствено треба донети из равничарски или нижих планинских предела Западног Сибира. При размножавању те врсте боље је оријентисати се на пролећну садњу (крај априла, прва половина маја).

За садњу се семе претходно припрема, стратификује не мање од 3 месеца на хладном месту, водећи рачуна о следећем редоследу:

Семе се потапа на три дана (3x24h), свакодневно мењајући воду. Квалитетна зрна у том периоду набубре и спуштају се на дно посуде. На површини остаје празно и неквалитетно семе. Оно се баци. Квалитетно семе се дезинфикује у воденом раствору перманганатној киселини калијума (хиперманган). Затим се семење помеша са влажним (50%) субстратом (песак, тресет, пиљевина, четинарске иглице и др.) у пропорцији 1:2 и смешта се на хладно место (под снег, у фрижидер...). Уколико је мала количина семена, може се сместити у врећице између неколико слојева ређе тканине. Важно је да цео период боравка на хладном семе буде влажно. Под снегом оно добро чува влажност, у фрижидеру их треба повремено влажити. Семење у врећицама може да се смести у најлон кесу, не затворивши је потпуно.

Пред садњу се семе вади из супстрата, поново дезинфикује у јаком раствору хипермангана (до 24h), просуши за садњу. Семе се сеjе методом убадања шиљатим врхом у земљу, на дубину од 3cm. У комфорним условима повећава се клијање семена, из семена биљка расте брже 1,5-2 пута, него што расте проклијала сама на отвореној земљи.

На дно браздица за садњу пре садње пожељно је унети, ако се рачуна на 1m, суперфосфата 1g, шибиковог (Viburnum opulus, V. Lantana, органско) ђубрива (компост) 0,5g, или пепео од струготина 2g, помешаних са 20g тресета. Растојање међу садбеним редовима је 15-20cm. Количина зрна за садњу на 1m је 30g (125-150 семенки). Дубина закопавања семена у земљу 3cm.

Сетвена површина се покрива слојем од 0,5-1cm растреситог материјала за прекривање усева (тресет, опиљци-струготине или други материјал за прекривање). У једној сезони треба 3-4 пута оплевити и прериљати земљу. До појаве многобројних изданака (10-12 дана) треба редовно заливати. Надаље се код младица развија довољно дубок корени систем.

При појави на младим листићима белог танког слоја (чешће се јавља при влажном времену), треба их обавезно обрадити раствором домаћег сапуна. Сапун се раствори у млакој води, скине се пена и онда се сунђeрчићем или меким тампоном вате 2-3 пута веома темељно и пажљиво оперу оболели листићи. У противном, при активном развијању белила, листићи могу да се осуше. Дрво, при томе, истина неће угинути, али се губи годишњи пораст (прираштај).

Izvor: zdravasrbija.com

Сибирски кедар