Афричка куга свиња је опасна заразна болест домаћих и дивљих свиња која се не лечи. Будимо опрезни!

Румуни уништили 50.000 заражених свиња.

Афричка куга свиња (АКС) се у Румунији из северозападних делова земље проширила и на западни и југоисточни део ове земље. Део банатске пограничне области је под повећаним ризиком. Темишварски регион, који је од граничног прелаза са Србијом удаљен свега 100 километара, сада се третира као ризичан појас. Жариште је и подручје Арада. Од почетка године у Румунији је убијено 50.000 заражених животиња. До почетка августа регистровано је 635 жаришта афричке куге код домаћих и 30 случајева код дивљих свиња. Због ризика од ширења болести, Министарство пољопривреде Србије оформило је Национални кризни центар. На граничним прелазима наше службе предузимају ригорозне мере контроле, обзиром да се зараза лако преноси путем меса и месних прерађевина.

Афричка куга свиња заразна смртоносна болест

Афричка куга свиња је веома опасна заразна болест домаћих и дивљих свиња која се не лечи.
Не постоји вакцина и угињавају све оболеле свиње без обзира на категорију.
У случају појаве заразе код само једне свиње у газдинству, убијају се све свиње.
Болест није зооноза и не преноси се на човека, али је такве природе да се лако шири.
Економска штета може бити огромна.
Како се преноси и шири АКС и како препознати симптоме?
Извори и путеви преношења и ширења
Клинички манифестна болест јавлја се само код домаћих свиња и уско је повезана са популацијом европских дивлјих свиња. Сталним резервоаром вируса сматрају се афричке дивлје свиње, које не оболе, али су дуготрајне клицоноше. То су: брадавичаста свиња (Пхаццоцхоерус аерхиопицус), грмуша (Патомоцхоерус порцус) и велика шумска свиња (Хyлоцхоерус меинертзхагени). Код крпелја се вирус може адаптирати на ткива, па он тако постаје резервоар болести. Није забележен ниједан случај преноса вируса контактом између афричких дивлјих и домаћих свиња, зато је вероватно да се домаће свиње инфицирају убодом крпелја.

Домаће свиње, инфициране вирусом АКС шире велике количине вируса за време клиничке болести, а излучивање вируса почиње 24 сата пре првих симптома болести. Вирус се излучује путем слине, исцетка из ока и носа, мокраће, фецеса и секретима гениталних органа.

Крв садржи велике количине вируса.

Пренос вируса путем аеросола забележен је само код свиња у блиском контакту. Приликом избијања болести свиње се инфицирају контактом са зараженим свињама, контаминираном храном, водом и простирком. Вирус се може ширити на веће удалјености возилима и лјудима. У сполјној средини, вирус може преживети дуг период времена уколико се налази у протеинском медијуму (месо, крв, фецес, коштана срж). Свиње се могу заразити и индиректно контактом преко посредника.

Механички преносиоци могу бити инсекти, пацови, али и човек (нестерилни ветеринарски инструменти). Први случај преноса заразе на већу удалјеност у Русији је констатован путем хране за личну потрошњу.

Начин уласка узрочника у организам свиња

Примарно место умножања вируса су тонзиле. Након тога наступа виремија која траје 30 до 50 дана.

Вирус се умножава у лимфним чворовима, слезини и коштаној сржи. Долази до лимфопеније, смањеног броја ћелија ретикулума и ендотелних ћелија што доводи до пропустивлјости крвних судова и промена на унутарњим органима.

Симптоми

Прво појавлјивање АКС у землји или на одређеном подручју обично се манифестује високом смртношћу после кратке фебрилне фазе болести.Свиње постају депресивне, престају да једу и групишу се, а у перакутном облику болести могу угинути пре појаве клиничких симптома болести.Животиње које преживе више од једног дана тешко дишу, тешко се крећу и тетурају, јавлја се црвенило коже, нарочитоу подручју абдомена и по екстремитетима.

Јавлјање АКС у стаду обично је повезано са:
•контактом домаћих и дивлјих свиња које носе крпелје;
•увођењем нових свиња у стадо;
•храњењем свиња контаминираним помијама које нису добро прокуване;
•кретањем возила и лјуди.

Болест се јавлја код свиња свих старосних категорија.Може бити акутнога, субакутног или хроничног тока. Клинички симптоми јавлјају се у просеку 5-15 дана након инфекције вирусом АКС. Посебан проблем је немогућност контроле кретања заражених дивлјих свиња.

Лечење

Болест се не лечи нити постоји заштита вакцинацијом. Једина мера контроле и ерадикације болести је уклањање оболелих и на болест сумњивих животиња као и животиња из контактних газдинстава и то убијањем у складу са Законом.

agroinfo.rs

Афричка куга свиња – Како спречити, а како препознати болест?