Svinje Pfeiffer spadaju u rase kombinovanih svojstava, u pogledu mesa i masti.

Crna slavonska svinja – fajferica  nastala u okolici Osjeka, na imanju Pfaifera u Orlovnjaku krajem 19. veka. Legenda kaže da je Pfeifer ukrstio krmače mangulice sa veprovima rase berkšir, kako bi dobio rasu koja je plodnija sa izrazito dobrim kvalitetom mesa, a ujedno otporna na bolesti i prilagođena držanju na ispaši. Uvođenjem modernih pasmina, broj Crnih slavonskih svinja drastično se smanjio te opstanak pasmine postao ugrožen.

Za uzgajanje ove rase nisu potrebna velika ulaganja kao kod farmi za intezivni uzgoj, fajfer svinja se praktično uzgaja na „otvorenom“ prostoru  koji uključuje korištenje prirodnih resursa pašnjaka. Plodnost pasmine je niska prosečno oprase 7-8 prasića po leglu, a u adekvatnim uslovima mogu da oprase 10 i više. Prosečna težina prasića se kreće između 1,1 kg i 1,2 kg. Krmače su dobre mlečnosti i odbijanje prasića se sprovodi u osmoj nedelji, kada dostižu do 12 kg težine. Značajna boljšanja svojstava plodnosti ostvarena su ukrštanjem Crne slavonske pasmine s pasminom durok.

Značajna poboljšanja u svojstvima plodnosti postignuta su ukrštanjem crnoslavonske rase sa rasom durok. Meso je zadovoljavajuće, svetlo roze boje i vrlo ukusno. Međutim, određena svojstva mesa koja svinjetinu razlikuju od ostalih tzv plemenitih rasa je povoljniji i veći sadržaj masti u mišićnoj masi (od 4% do 8%), a to zavisi od ishrane i držanja tela.

Udeo i sadržaj mišićnog i masnog tkiva direktno zavisi od načina držanja i ishrane koji se primenjuje tokom tova. U intenzivnom tovu, koji se izvodi do težine od 100 kg i starosti do osam meseci, udeo mišićnog tkiva u hemisferama dostiže oko 40%.

Izvor:mojafarma

Uzgajanje Crne slavonske svinje, takozvana Fajferica