Crveni vetar (Erysipelas suis, Rhusiopatie suis) je većinom akutna zarazna bolest mladih svinja, ali u lošijim uslovima proizvodnje može da se javi i kod krmača. Posebno veliku opasnost predstavlja za gravidne krmače i nazimice gde obavezno dolazi do pobačaja.

Uzročnik je gram pozitivna bakterija Erysipelas insidiosa, koja je veoma rasprostranjena u prirodi. Kad iz obolelog organizma dospe u vodu ili zemlju, može u ovim sredinama da se održava mesecima, pa čak i godinama, a pod povoljnim uslovima može čak i da se razmnožava u spoljnoj sredini. E. insidiosa se nalazi kao saprofit u organizmu zdravih svinja, na tonzilama, limfnim čvorovima slezine, digestivnog trakta itd.

Etiologija 

Obolenje nastaje pod dejstvom stresogenih faktora ( nagla promena hrane, pokvarena hrana, kastracije, vakcinacije ) Kada odbrambene snage organizma oslabe stvaraju se uslovi za razmnožavanje bakterija i kliničko ispoljavanje bolesti. U širenju zaraze odredjenu ulogu imaju i psi, mačke i ptice, posebno golubovi. Infekcija nastaje peroralnim putem ili što je redje kroz povređenu kožu.

Patogeneza

Sa mesta prodora uzročnik dospeva u krvotok, gde se razmnožava i izaziva septikemiju. Toksini oštećuju endotel krvnih sudova, što ima za posledicu krvarenja po koži, otok slezine i limfnih čvorova.

Klinička slika

Inkubacija traje u proseku 3 do 4 dana, a može i do 8 dana. Perakutni tok je veoma brz i životinja ugine bez prethodno izraženih kliničkih simptoma . Akutni oblik je uglavnom praćen visokom telesnom temperaturom 42°C i više, koja na toj visini ostaje dva dana, da bi pred uginuće naglo pala. Životinja je nevesela, apatična, ne jede, zavlači se u slamu. Na koži se javljaju crvene pege (romboidnog izgleda), mesnate konzistencije, tamnoljubičaste i tamnocrvene boje na grudima, ledjima, spoljašnjim stranama butina, vratu i nogama.

Subakutni oblik prati visoka telesna temperatura 42°C i više i poremećaj opšteg stanja. Pojava oštro ograničenih, češće romboidnih otoka mesnate konzistencije, i tamnoljubičaste ili tamnocrvene boje, na grudima, ledjima, vratu i butinama. Po izbijanju urtika temperatura padne. Ovaj tok traje 2 do 3 dana i završava se uglavnom ozdravljenjem.

Hronični tok nastaje posle prividnog obolenja akutnog ili subakutnog toka, a klunički se ispoljava difuznom nekrozom kože, verukoznim endokarditom i upalom zglobova.

U perakutnom obliku nema promena dok su one u ostalim tokovima najčešće na digestivnom traktu i regionalnim limfnim čvorovima. Na sluzokoži creva se nalazi mnoštvo sitnih tačkastih krvavljenja. Slezina je jako povećana, hiperemična, svetlocrvene boje, tupih ivica, a na vazduhu poprima boju cigle. Bubrezi su redovno povećani i edematozni, a na presku se nadju infarkti i sitnih tačkastih krvavljenja, koja su karakteristična za crveni vetar svinja. Limfni čvorovi su otečeni i crvene boje. U hroničnim slučajevima nalazimo endokarditis verukoza, sa zadebljalim srčanim zaliscima pokriveni sa naslagama fibrina. 

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza – Postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, kliničke slike bolesti, obdukcionog nalaza bakteriološkog pregleda i biološkog ogleda na golubovima. 

Lečenje crvenog vetra, ako se preduzme na vreme je vrlo uspešno. Koriste se antibiotici (Penicilin, Oksitetracklin i dr). Naročito dobre kombinacije daje kombinacija antibiotiotika i hiperimunog seruma. Lečenje po pravilu traje 3 do 5 dana. Borba protiv pojave crvenog vetra, s obzirom na etiologiju, mora da obuhvata prvenstveno održavanje prirodne otpornosti životinja, tj. negu i ishranu, kao i veterinarsko-sanitarne mere, a zatim imunoprofilaksu.

Izvor:poljosfera.rs

CRVENI VETAR bolest mladih svinja, prepoznajte simptome radi prevencije!