Jorkšir je Engleska visoko proizvodna plemenita rasa koja se zbog svojih odličnih tovnih svojstava raširila po čitavom svetu i predstavlja jednu od osnovnih rasa u stvaranju hibrida.

Rasa je stvorena sredinom prošlog veka u engleskoj provinciji Jorkšir, po kojoj je i dobila ime. Prvi put se spominje davne 1868. godine, dok prvi pisani dokument datira iz 1884. godine. U pogledu plodnosti, vremena stasavanja za priplod, iskorišćavanja hrane, brzine porasta i tovljenja, kao i u pogledu kvaliteta mesa, za sada je najbolja rasa svinja na svetu.

Kod nas se jorkširska rasa svinja gaji prilično dugo, ali još uvek u prilično malom broju i to uglavnom u okolini većih gradova.

Izgled jorkširske svinje

Jorkširska svinja se može odmah lako prepoznati u odnosu na ostale. Ima izrazito razvijen zadnji deo tela, a butovi i plećke su dobro obrasle mišićnih tkivom, pa je karakteriše vrlo visok randman. Rasa je karakteristična po beloj, dosta dugačkoj i retkoj čekinji, tankoj i elastičnoj koži crvenkaste boje, gotovo ravnim leđima, dubokom grudnom košu, kratkim i dosta jakim nogama, dosta malim i uvek uspravnim  stojećim  ušima.

Plodnost i masa

Plodnost joj je 10 do 12 prasadi i pripada grupi ranozrelih rasa. Prosečna telesna masa kod prašenja je od 1,2 do 1,4 kilograma, a kod odbića sa 28 dana od 6 do 8 kilograma. U odraslom dobu nerastovi ove rase su teški i do 350 kg, a krmače 250 kg. Pri tovu postižu masu od 100 do 110 kg za 6 do 7 meseci uz iskorišćenje hrane od 3 do 3,5 kg za kilogram prirasta. Ova rasa je pogodna i za produženi tov do 150 kg, te je za razliku od većine drugih plemenitih rasa odlikuje dobar kvalitet mesa i manja osetljivost na stres. Kastrirani mužjaci dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni prirast je 944g). Prosečna debljina slanine na 100 kg je 2,49 cm i rasa ima dobru klaničnu vrednost.

Tipovi jorkširske rase svinja

Postoje tri tipa jorkširske svinje: mali, srednji i veliki jorkšir.

Mali jorkšir ima kratko telo i glavu, i dosta je sitan. Odlikuje se jako skraćenom gornjom vilicom usled čega je njuška jako zakovrčena naviše tako da liči na mopsa. Ima kratke i dosta slabe noge. Prilično je slabe plodnosti. Usled navedenih nedostataka gajenje malog jorkšira je gotovo sasvim napušteno.

Srednji jorkšir je po razvijenosti na sredini između malog i velikog jorkšira. Nastao je ukrštanjem malog i velikog tipa. On ima srednje razvijeno telo i nešto duže i jače noge od malog tipa. Glava je dosta kratka sa širokim čelomom i jako udubljena na mestu gde čeone kosti prelaze u njušku. Ovaj tip naročito je podesan za mala gazdinstva. Brzo raste i dobro se goji i njegovi prasići hranjeni mlekom u starosti od oko tri meseca daju najukusnije pečenje. U Engleskoj i drugim naprednijim stočarskim državama i ovaj tip sve više ustupa mesto velikom tipu.

Veliki jorkšir se odlikuje izrazito dugačkim i vrlo razvijenim trupom koji ima oblik pravougaonika, dubokim grudnim košem i jakim nogama, teškom i širokom glavom neznatno savijenom i srednje dugačkom njuškom. On je u svakom pogledu za sada najbolja, odnosno najplemenitija svinja na svetu.

Za dobro napredovanje, rasa zahteva dobru negu i ishranu. Gajenje jorkšira može se preporučiti svim onim odgajivačima koji žive u okolini velikih gradova i većih industrijskih naselja, kao i onima koji mogu da obezbede dobru ishranu i negu. Gaji se kao čista rasa mada se u poslednje vreme koristi i ukrštanje sa landrasom zbog odličnih majčinskih osobina.

Agroinfo.rs

JORKŠIRSKA RASA SVINJA: U svakom pogledu najbolja rasa svinja na svetu