Наши узгајивачи немају добра искуства са кланицама, али узгој свиња на дански начин би можда донео бољитак. Још један састанак у Сремској Митровици је само потврдио да нема заједничког интереса узгајивача, кланичара и мега маркета.

Да ли је неко питао потрошаче шта би они желели? Не би сви рекли да желе јефтину шницлу или виршлу, него месо здравствено безбедно уз цену која одговара и узгајивачима и потрошачима. Чини Вам се нелогично – погледајте увоз свињског меса у Србију у августу и септембру 2019. године – сваки пут скоро по 5 милиона евра. Колико је то домаћих свиња могло да се откупи и понуди домаћем тржишту? Ако је цена у откупу 1,1 евро за килограм сами израчунајте.

Узгој свиња на дански начин
Како то раде у Данској, земљи која производи више свиња годишње него што има становника – пет пута више. Све је организовано на 35.000 фарми које произведу више од 28 милиона свиња годишње. Мада је потрошња свињског меса на нивоу од 50 килограма по становнику, зато морају га извозити. Извозе га 60% од произведеног.

Све почиње у институтима и државним центрима и двадесет домаћих наџорних центара. Ту се развија генетика која даје резултате високо изнад просека осталих узгајивача у земљама ЕУ. По крмачи је потребно имати 30 прасади годишње док је покренут и програм да се тај број повећа на 35.

Сви узгајивачи морају имати школско образовање о савременом систему узгоја свиња, стално се едукују на семинарима и морају бити члан кооперативе, задруге или трговинског удружења. Тако је произвођач (фигуративно) и откупљивач и врши прераду меса и тргује са месом и прерађевинама. Учествује својим гласом у доношењу одлука (саветован од запослених стручњака за узгој, технолога у преради, менаџера у продаји…) и све то уз јаку подршку државе (ниске камате на кредите, саветнике са института). Тако имају заједнички циљ – продати уз профит, уз минималне производне трошкове и примену научних сазнања која то омогућују.

Кооперативе су настале још у 14. веку и од тада су се усавршавале, расле и постајале важан тржишни чинилац. Прва задруга је основана 1882. године у млекарству. Куповали су механизацију за све у једној задрузи (сувише су скупе за једно газдинство – шта ми радимо?), затим оснивали заједничке кланице, млекаре, млинове… Један човек, један глас. Раде заједно. Исти је циљ, помажу се али и контролишу, заједнички се појављују на тржиштима, али сваког момента знају шта је чије. “Данска круна” у свињарству преради више од 80% свиња из Данске.

Узгој свиња на дански начин
Како је код нас? Мега маркети објављују распродаје меса које задовољава само минималне стандарда, кланичари дају лоше услове кооперације и онда сами организују тов и повећавају своје трошкове капитала (ангажују више новчаних средстава него када би организовали фер кооперацију). Тиме “заробљавају” новчана средства која би могла бити “обрнута” више пута са кооперантима и снижавају своје трошкове (колико је потребно новца док изнајме или купе стара товилишта, доведу их на ниво савременог узгоја, врло је важно што запосле много мање људи него што би било коопераната који би могли да издржавају своју породицу и плаћају доприносе држави).

Узгајивачи се стално удружују и стално нешто “не штима” у ланцу од това до кланице, али нема вертикалног повезивања – да сами организују своје ланце од производње свиња до готових производа. Нужна је подршка научних института ради постизања високог генетског нивоа, стална обука узгајивача и средства од државе да оживе стара запуштена узгајалишта и сами стану на своје ноге. Нека враћају средства на десетину година уз минималне камате, али уз обавезу да запосле стручни менаџмент – то је одржив концепт.

Да ли ће најављен извоз подстаћи нови начин организације или стара политика “дај шта даш данас, за сутра ћемо видети”. Колико ми можемо да извеземо у Кину? Говори се о 50.000 тона, али то је сада, када афричка куга свиња десеткује свињарство у Кини. Не седе они беспослени, увозе крмаче из Данске за нови циклус производње и 2021. године ће поново бити “на ногама” и тада ће нас велики извозници из ЕУ истиснути са тржишта (ако и нешто извеземо 2020. године). Данска извезе годишње у Кину свињетине у вредности од милијарду УС долара.

Сетите се шта је било са извозом јабука, потрајало је 5 година и сада нам је Молдавија “отела” тржиште. Русија очекује да за три године, када стигну на оптималан род њихови нови савремени јабучњаци, да ће увоз бити још више смањен. У Русији је 2019. године произведено 1,13 милиона тона а увоз је смањен за 8%. Шта ће наши узгајивачи? Морају део рода да прерађују јер неће имати коме продати јабуку без нових тржишта ЕУ и арапских земаља.

Ваља на време покренути нови систем узгоја и вертикалну повезаност да опет “не закаснимо” на извозно тржиште које расте и да нам неко други не “отме” купца.

/agroinfonet.com

Узгој свиња на дански начин – од прасета до месаре