Brašno je univerzalni proizvod koji se koristi za pravljenje deserta, pekarskih proizvoda, pržeih jela i testenina.

Ipak, neke vrste brašna su zdravije od drugih. Na primer, belo i višenamensko brašno su manje zdravi, jer se tokom procesa rafiniranja uklanjanjaju mekinje i klice, u kojima se čuva većina njihovih vlakana i hranljivih materija iz pšenice. Kao takav, mnogi su zainteresovani da zamene belo brašno sa zdravijim alternativama za pečenje i kuvanje. U stvari, neka popularna brašna uopšte nisu napravljena od zrna, već od orašastih plodova ili semenki.

1. Kokosovo brašno
Kokosovo brašno je brašno bez žitarica i bez glutena koje se pravi mlevenjem osušenog kokosovog mesa u mekan, fini prah. Kaloričniji je od brašna na bazi zrna i dobar je izvor proteina, masti, vlakana i minerala poput gvožđa i kalijuma.

Za razliku od žitarica, kokosovo brašno sadrži znatnu količinu masti. Ta je masnoća primarno zasićena i velikim delom se sastoji od triglicerida srednjeg lanca (MCT), koji mogu smanjiti upalu i podržati zdrav metabolizam.
Iako je kontroverzna, zasićena masnoća od kokosa vjerovatno utiče na vaše zdravlje drugačije od brze hrane, pržene hrane i prerađenog mesa - i može čak biti korisna za vaš orgaizam. Kokosovo brašno je takođe bogato antioksidansima i čini se da ima antimikrobna svojstva. Obično ima gustu teksturu i upija puno tečnosti, što može presušiti neke pečene proizvode. Tako da se najbolje snalazi u jelima koja koriste jaja za održavanje vlage i strukture, kao što su muffini. Kada zamenite kokosovo brašno pšeničnim brašnom, koristite otprilike 1/4 onoga što receptura nalaže, a preostalih 3/4 zamenite drugom vrstom brašna.

2. Brašno od badema 

Maslinovo brašno se pravi mlevenjem blanširanih badema u fini prah. Kako ne sadrži žitarice, prirodno je i bez glutena. Imajte na umu da je bademovo brašno drugačije od badema koji jedemo. Badem je jako grub i mora se samleti dok su njegova kožica ostavlja netaknuta.

Bademovo brašno je dobar izvor magnezijuma, omega-3 nezasićenih masti, biljnih proteina i vitamina E - što je snažan antioksidans. Imajte na umu da su bademi, poput ostalih orašastih plodova i semenki, visoko kalorični. Hranljive materije u ovom brašnu nude nekoliko blagodati, kao što su poboljšana otpornost na inzulin, kao i niži LDL (loši) holesterol i krvni pritisak. Bademi takođe mogu da zaštite zdravlje mozga, jer vitamin E može da smanji vaš rizik od dobijaja Alzheimerove bolesti.

Maslinovo brašno ima orašasti ukus i lako se koristi. U većini recepata bademovo brašno možete jednostavno zameniti pšeničnim brašnom u jednakom odnosu.

Odlično se koristi u pecivima kao što su palačinke, kolačići, pogače i keksevi, plus određena slana hrana poput domaće testenine i mesnih pogačica.

3. Brašno od kvinoje 

Brašno od kvinoje proizvodi se mlevenjem kvinoje kako bi se dobio fini prah. Ovaj pseudocereal bez glutena smatra se integralnim žitom, što znači da nije prerađen i rafiniran, ostavljajući svoje prvobitne hranjive sastojke netaknute. Ono je dobar izvor proteina, vlakana, gvožđa i nezasićenih masti. Pored toga, on ima antioksidativne i protivupalne efekte koji mogu imati koristi za probavno zdravlje, inhibirati rast tumora i imati efekat na umanjeni ukupni rizik od bolesti.

Kuinoa brašno pecivima daje vlažnu, nježnu teksturu. U većini recepata zamenite ga za polovinu pšeničnog brašna. Neki smatraju da je ovo brašno gorko, ali taj efekat možete smanjiti tako što ćete ga na suvom tiganju pržiti na srednje jakoj vatri 5-10 minuta, lagano mešajući, pre nego što ga dodate svom receptu. Brašno od kvinoje odlično je za palačinke, muffine, kore za pice i pite. Možete ga koristiti i za zgušnjavanje supa i umaka.

4. Brašno od heljde

Brašno od heljde pravi se od mlevene heljde, biljke poznate po svojim semenkama. Uprkos svom nazivu, heljda nije povezana sa pšenicom i samim tim je bez glutena. Brašno od heljde ima zemljani ukus i koristi se za pravljenje tradicionalnih japanskih rezanaca. Dobar je izvor vlakana, proteina i mikronutrijenata kao što su mangan, magnezijum, bakar, gvožđe i fosfor.

Istraživanja pokazuju da ovo brašno može smanjiti šećer u krvi kod osoba sa dijabetesom i poboljšati biomarkere zdravlja srca. Takođe može da ima antikancerogena, protivupalna i prebiotička svojstva. Za najbolje rezultate, brašno od heljde treba koristiti u kombinaciji sa ostalim brašnom od celog zrna, dakle negde 25–50% ukupnog brašna.

5. Brašno od punog zrna pšenice

Pšenično brašno je u većini pekarskih proizvoda koje ćete naći u pekarama i supermarketima.

Ipak, cela pšenica i belo brašno se znatno razlikuju. Dok je verzija sa celom pšenicom napravljena mlevenjem celih zrna pšenice u prah, belo brašno uklanja najviše delova bogatih hranljivim materijama - mekinje i klice.

Stoga se integralno brašno od punog pšenice smatra zdravijim. Dobar je izvor proteina, vlakana i različitih vitamina i minerala. Kako sadrži gluten, nije pogodan za osobe sa celijakijom ili netolerancijom na gluten.

Pšenično brašno može se koristiti u jednakim količinama kao belo ili opštenamensko brašno u bilo kojem receptu. Imajte na umu da daje manje lepršavu teksturu od belog brašna, jer je nerafinirano. Možete ga koristiti u domaćim hlebima, muffinima, kolačima, kolačićima, pecivima, testu za pice, palačinke i vaflu.

Redakcija Agroinfa

Pet njazdravijih vrsta brašna za svakodnevnu upotrebu!