Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja.

Oblasti sa najvećim učešćem gazdinstava koja navodnjavaju zemljište su Pčinjska, Nišavska i Zlatiborska

Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu, gde je hektar dostigao cenu od 31.900 evra, dok je najjeftinije u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prodat za 300 evra.

Opština Ruma je 18.01.2023. godine raspisala oglas za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po uslovima prvog kruga nadmetanja.

U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine bile su za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar.