Litar zejtina u prodavnicama je dogurao do 220 dinara, ali ga potrošači još ne plaćaju po toj ceni, pošto u svim velikim trgovačkim lancima traju akcije, gde je ova namirnica jeftinija za 20 do 30 dinara od redovne.

Za sada je to dobra prilika da se malo ušedi, ali je pitanje trenutka dokle će snižene cene trajati.
Naša zemlja nije nikada oskudevala za ovom uljaricom pa je tako i u ovoj žetvi dobila dovoljno zrna za domaće potrebe i izvoz, uprkos velikoj suši . Prema podacima Poslovne zajednice „Inudstrijsko bilje”, sa oko 220.000 hektara i prosečnim prinosom od tri hektara, imamo oko 660.000 tona suncokreta u ovoj žetvi.

Srbija ima tri velika proizvođača ulja i privatne robne marke trgovinskih lanaca koje imaju nešto niže cene nego brendirana ulja.

Kvalitet domaćeg ulja je viši od standarda EU jer se tamo za proizvodnju jestivog ulja koristi 51 odsto suncokreta, uljane repice i soje deklariše kao suncukretovo ulje, dok je kod nas čak 90 odsto procenata ulja čini suncokret.

Pošto imamo sirovinu i kvalitet, zašto cena gotove namirnice u proteklih godinu dana ide nagore pitaju se kupci dok uljare i agrarni analitičari ukazuju na to da je suncokret lane koštao u žetvu 38 dinara, a da je prema izveštaju Produktne berze Novi Sad od prošle sedmice kilogram suncokreta bio 65,4 dinara, a od ponuđenih 1.650 tona prodato svega 75 tona.

Sa preradom novog roda suncokreta još u avgustu krenula je “Viktoria oil”, čiji je direktor Siniša Košutić izjavio za “Dnevnik” da je cena domaće namirnice niža nego u EU, gde je litar zejtina iznad dva evra. Izuzetak su samo Hrvatska i Slovenija, pošto je tamo flaša ove namirnice malo jeftinija.
Oko 2,5 kilograma zrna suncokreta treba za litar ulja.

Košutić je istakao da su svesni da je ulje osnovna životna namirnica, i da će se zato zejtin kao i ranijih godina prodavati na domaćem tršištu jeftinije nego što košta gotov proizvod na inotržištu.
– Cena suncokreta u žetvi bila je skuplja za 20 dinara po kilogramu, a ako se računa da za litar ulja treba 2,5 kilograma suncokretovog zrna vidi se da su troškovi porasli za trećinu nego lane.

Kupci treba da znaju da cena ulja u radnjama nije i prodajna fabrička cena jer se u koštanju namirnice dodaju trgovačke marže, troškovi transporta i skladištenja, pa se ne može zaključiti da je ova godina donela veliki profit uljarskoj industriji – podvukao je Košutić.

Agrarni analitičar Branislav Gulan ukazuje na to da se cena suncokreta formira na preseku ekonomske godine za ovu kulturu, a to je oktobar, na osnovu nabavne cene sirovine koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

– Očekivalo se da će cena suncokreta u ovoj žetvi biti 49 dinara i u tom slučaju maloprodajna cena litra ulja biti 150 dinara – navodi Gulan. Ali je usledeo skok cene čiji se razlozi nalaze u pandemiji kovid-19, dešavanjima na svetskom berzanskom tržištu i što su prinosi podbacili posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a manje u Rusiji i Ukrajini.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 180.000 tona jestivog ulja po litru, a oko 100.000 tona izvezemo jer po glavi stanovnika se troši 12 litara ulja godišnje, odnosno 82.000 litara – napominje Gulan i novodi još i podatak da na inotržište prodamo oko 150.000 tona suncokreta.

Ono što je važno za naše građane, ističe Gulan, jeste što imamo sirovinu dobrog kvaliteta, visoku snabdevenost i izvoz, ali, s druge strane, različite cene u odnosu na proizvođače.

Gulan naglašava da cena ulja u Srbiji može da raste sve dok narod može da plaća, i zato bi država trebala da preduzme mere da ne dođe do novog poskupljenja.

– Dražava može na smirivanje cena da reaguje posredstvom Robnih rezervi, premda je sada rano za to, ali ako se nastavi rast cene treba se odupreti novi poskupljenjima – ističe Gulan. – Jedna od mera mogla bi da bude da se na tržište pusti 8.000 do 12.000 tona, a može i da se uveze, ali se tada može dogoditi da uvezemo ono što smo izvezli i da ulje bude skuplje nego što smo ga prodali.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Akcije u prodavnicama za sada drže ulje ispod 200 dinara