Džoli je motivisalo više stvari: pčele kao nezamenjivi stub našeg snabdevanja hranom, a koje su ugrožene parazitima, pesticidima, gubitkom staništa i klimatskim promenama; i globalnoj mreži žena koje će biti obučene da štite ove ključne oprašivače.

Anđelina Džoli je za National Geographic napravila upečatljive portrete kako bi na Svetski dan pčela skrenula pažnju na hitnu potrebu da se pčele zaštite, kao i na UNESCO-Guerlain program koji žene obučava za posao pčelarki i zaštitnica staništa pčela širom sveta.

Fotografa Dena Vintersa, pčelara amatera, inspirisao je poznati portret Ričarda Avedona iz 1981. godine, kalifornijskog pčelara čiji je goli torzo bio pokriven pčelama.

- Širom sveta se dešava toliko toga zbog čega smo zabrinuti, preplavljeni smo lošim vestima", rekla je Džoli, "ali ovo je jedan od [problema] koji možemo da rešimo."

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (UN) tri od četiri vodeće kulture koje se koriste za ljudsku ishranu i više od trećine poljoprivrednog zemljišta širom sveta - delom zavise od oprašivača. Nisu to samo voće, orašasti plodovi i povrće; pčele takođe oprašuju npr. lucerku koju konzumiraju krave. Prema podacima Američke pčelarske federacije, medonosne pčele omogućavaju oko 20 milijardi američkih kultura. Oprašivači podržavaju proizvodnju hrane širom sveta, a okvirna vrednost te proizvodnje je preko 200 milijardi dolara.

Ipak, populacije pčela u nekoliko zemalja ozbiljno je opala u prethodnoj deceniji, nakon što je 2006. godine utvrđen problem sa brojnim kolonijama. Ta masovna umiranja pčela povezana su s pesticidima (posebno grupa hemikalije koje se nazivaju neonikotinoidi), parazitske grinje varoe i smanjenje površine prirodnog staništa. Klimatske promene takođe su poremetile autohtone vrste širom sveta.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

Објава коју дели National Geographic (@natgeo)

Džoli je nedavno imenovana i "kumom" projekta Žene za pčele. U pitanju je petogodišnji program koji su pokrenuli UNESCO, UN i Guerlain, francuska kozmetička kuća. 

Prema istraživanjima Guerlain-a koji je u ovaj projekat uložio dva miliona dolara, očekuje se da će žene izgraditi 2.500 košnica do 2025. godine, štiteći tako 125 miliona pčela. Žene iz Bugarske, Kambodže, Kine, Etiopije, Francuske, Rusije, Ruande i Slovenije biće obučene ove godine, a ostale, iz Perua, Indonezije i drugih će se pridružiti 2022. godine.

Ključni cilj programa je da istakne raznolikost lokalnih pčelarskih praksi, deleći znanje različitih kultura. Na primer, u rezervatu biosfere Kišuangbana u Kini, lokalno stanovništvo kao košnice koristi brvnare od srušenih stabala zapečaćenih kravljim izmetom kako bi zaštitili pčele zimi. U biosferskom rezervatu Tonle Sap u Kambodži pčelari podižu kolonije na kosim granama koje olakšavaju sakupljanje meda bez uništavanja kolonije. Zvaničnici UNESCO-a rekli su mi da u okviru programa Žene za pčele neće se uvoziti ni kolonije ni matice, kako bi se izbeglo proterivanje domaćih pčela ili širenje bolesti.

Agroinfo.rs/nationalgeographic.rs

Anđelina Džoli daje podršku pčelama i pčelarkama