Departman za uređenje, korišćenje i zaštitu voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu omogućio je poljoprivrednicima da besplatno provere kvalitet vode iz bunara za navodnjavanje, a radi se o projektu čija je realizacija počela pre tri godine

Na početku je to bio manji projekat pravljenja filtera za gvožđe pošto je na terenu ustanovljeno da poljoprivrednici imaju realnih problema i da dolazi do začepljenja sistema za navodnjavanje. Taj projekat je realizovan u saradnji sa Institutom „BioSense“ i kao rezultat projekta proisteklo je tehničko rešenje na kojem bi trebalo još dalje raditi da bi se napravio gotov proizvod, rekla je prof. dr Jasna Grabić.

Tada je sa terena prikupljeno četrdesetak uzoraka vode, koji su analizirani. Utvrđeno je da postoji problem povišene koncentracije gvožđa i mangana u bunarskoj vodi za navodnjavanje. Tokom narednih godina Departman je pružao usluge analize vode uz davanje stručnog mišljenja. Klijenti koji su dolazili ustupili su Departmanu podatke o rezultatima analiza tako da je uspostavljen kontinuitet u prikupljanju podataka.

Prošle godine iniciran je veliki projekat na državnom nivou sa ciljem unapređenja navodnjavanja u našoj zemlji.

– U pitanju je petogodišnji plan razvoja sistema za navodnjavanje u Srbiji (Izrada nacrta Strategije navodnjavanja za period 2022-2031. godine sa petogodišnjim Akcionim i Investicionim planom). Inicijativa našeg Departmana, što bi bio jedan mali doprinos da imamo više saznanja kakvom vodom raspolažemo, bila je upravo to da počnemo akciju besplatne analize gvožđa i mangana u bunarskoj vodi u uzorcima koje poljoprivrednici donesu. Osim ta dva parametra radimo još i pH i elektroprovodljivost kao opšte parametre koji ukazuju na generalnu sliku kvaliteta vode. Svakom poljoprivredniku, odnosno svakom zainteresovanom građaninu koji donese svoju bunarsku vodu, određujemo te parametre kvaliteta vode – napominje prof. dr Jasna Grabić.

Rezultati analiza ukazuju da se pojavljuju takvi uzorci gde je povišena koncentracija gvožđa i mangana. Šta to znači?

– To znači da poljoprivrednici treba da budu obazrivi, pogotovo oni koji žele da se upuste u neke veće investicije sistema za navodnjavanje, jer zaista povišene koncentracije mogu ozbiljno da ugroze opremu. Posle duže eksploatacije sistema, u periodu od nekoliko godina, dolazi do začepljenja sistema, posebno ukoliko se radi o sistemima kao što je „kap-po-kap“ gde su prisutne sitne perforacije. Na toj kontaktnoj površini između vodene sredine koja je na cevima i vazdušne sredine dolazi do nagomilavanja gvožđa i začepljenja tih sistema. Loše je to što se u toku sezone ne može reagovati na otklanjanju nastalog problema. Kada se desi tako nešto dolazi do pucanja sistema i onda na nekom delu dolazi do prevlaživanja, a drugi ostaju suvi i nedovoljno zaliveni. To je realna situacija koja se dešava na terenu kada i usev i poljoprivrenik trpe štetu – objašnjava profesorka.

Pored ovih postoji još niz parametara koje treba anlizirati kada je reč o kvalitetu vode za navodnjavanje kako bi se dobila kompletna slika. Stručnjaci Departmana preporučuju poljoprivrednicima da iskoriste mogućnost i analiziraju vodu kojom navodnjavaju, jer će dobiti i stručno mišljenje prof. dr Milice Vranešević. Svako je dobrodošao, poručuje Grabić.

Analize se rade za sve kulture, a vrlo su česti zahtevi za analizu vode za navodnjavanje borovnice i jagode. Pored gvožđa i mangana u laboratorijama Departmana analiziraju i druge anjone i katjone, pre svega natrijum, kalijum, magnezijum i njihov odnos, zatim sulfate, karbonate i bikarbonate itd. Na osnovu analiza po nekoliko svetskih kvalifikacija izdaje se stručno mišljenje o upotrebljivosti te vode za navodnjavanje.

– Mi nakon analize znamo kako će voda uticati ne samo na sistem za navodnjavanje, već i kako će uticati na zemljište. U Vojvodini imamo jako mineralizovane vode, ima puno natrijuma i dolazi do zaslanjivanja zemljišta što je jako, jako nepovoljno. I sa površinskim vodama imamo problema jer u kanalskoj mreži često dolazi do cvetanja vode. O svim problemima treba pričati i tražiti rešenja – dodaje profesorka Grabić.

Akcija će trajati do kraja godine kada će Departman izdati zvaničan izveštaj. U planu je izrada detaljne karte koja će biti dostupna svim poljoprivrednicima. Biće im omogućeno da vide u kom regionu postoje kritična mesta gde bi bunarska voda mogla da bude zasićena većim količinama gvožđa i mangana.

Zainteresovani poljoprivrednici trebalo bi da ambalažu za uzorak vode isperu nekoliko puta upravo vodom koju će doneti na analizu. Posle toga da što pre napunjenu ambalažu donesu na Poljoprivredni fakultet. Ukoliko je prilika takva da uzorak mora da odstoji, trebalo bi ga čuvati u frižideru.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Besplatne analize bunarske vode za navodnjavaje