Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih, navodi NALED.

Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete…

– Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost.

Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u “podzakup” od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce.

Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

agrosmart.net

Bez fiskalnog računa kafa i čokolada ne bi smeli da se prodaju na pijacama