Cena višnje i šljive je i dalje nepoznata jer je rod podbacio

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Nepovoljno vreme pogodilo višnju i šljivu, pa voćari, kako prenosi RTS, strahuju od haotičnog scenarija iz prethodnih godina

Nepovoljne vremenske prilike tokom proleća, u značajnoj meri su uticale na smanjenje roda najznačajnijih voćnih vrsta u Toplici, višnje i šljive. Dobar deo voćara neće imati računicu da organizuje berbu, dok su oni, koji se ove godine mogu pohvaliti dobrim rodom, veoma retki.

Iako je do berbe višanja ostalo manje od mesec dana, niko se ne oglašava oko cene i organizacije otkupa, pa voćari strahuju od ponavljanja haotičnog scenarija iz prethodnih godina, kada je značajan deo roda ostao neobran.

Da li će zbog smanjenog roda, proizvođači višanja u Toplici, ove godine moći da računaju na nešto višu cenu, od uobičajenih 20 – 25 dinara po kilogramu, za koliko su prodavali svoj proizvod u poslednjih pet godina, velika je nepoznanica za njih i ovoga puta.

–Ja mislim da je 70 odsto višnja podbacila, tako i šljiva, tako i sve ostale kulture, šta da vam kažem drugo. Ako bude cena kao i prošle godine, ja mislim da to više niko neće ni da radi, navodi Branislav Ivković, voćar iz Bajčinca.

Nebojša Stojanović, voćar iz Reljinca navodi da ih niko ne obilazi, niti im se, kako kaže, iko obraća.

-Nit nas ko obilazi, nit ko dolazi, ništa. Mislim da su definitivno digli ruke od naše poljoprivrede i država na kraju, a i mi počinjemo, gotovo. Nema računice, šta ću, bolje da idem negde u firmu da radim za 50.000 nego da se ovde vrtim, navodi Stojanović.

Kažu da su na kraju berbe zadovoljni ako ne ostanu dužni nikome, a o određenoj zaradi, koji ostvaruju svi, osim njih, u proizvodnom lancu, više i ne rašmišljaju.

-Ja sam prošle godine dao višnju, 400.000 nisam naplatio, dao sam advokatu, uzeće i advokat i pravne službe, da li će meni ostati pola od toga ili neće, navodi Ljubiša Strahinić, voćar iz Bajčinca.

Dok otkupljivači i izvoznici ponavljaju da cenu višnje određuje tržište i ne baš veliko interesovanje kupaca, suve šljive nema ni gram u nijednoj sušari u Blacu, gde strahuju da ove godine, zbog takođe manjeg roda, neće moći da podmire sve zahteve kupaca. Retki voćari, kod kojih rod nije podbacio, već sada zadovoljno trljaju ruke.

-Do ove godine smo imali prosek oko 115 kila po stablu, očekujemo ove godine isti takav prinos. Pa realna cena ovde na naš kraj je oko 30 dinara, navodi Jovan Ilić, proizvođač šljiva iz Rašice.

Bojan Nikolić iz odeljenja za poljoprivredu Opštine Blace navodi da je rod ove godine slabiji nego ranije.

-Znači, baš dosta slabiji, a između ostalog i proleće je bilo takvo da je loše vreme bilo u periodu oprašivanja, objašnjava Nikolić.

Višnje i šljive gaje se u Toplici intenzivno decenijama unazad, ali zbog niskih cena, neregulisanog otkupa i manjka smeštajnih i preradnih kapaciteta, naročito višnjarskoj proizvodnji, preti gašenje.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Cena višnje i šljive je i dalje nepoznata jer je rod podbacio

Komentari

Romanos et al where to buy cialis online Novogyne Pharmaceuticals and Takeda Pharmaceutical co

He diagnosed me with De Quervain syndrome, also called Tenosynovitis buy cialis online without prescription With Male Body Fat Distribution, we put the fat first on the belly and chest and take it off those regions last

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zbog niske otkupne cene šljive, od svega 25 dinara po kilogramu, proizvođači negoduju. Ipak, većina njih je krenula u branje i na području oko Prokuplja se uveliko vrši otkup.

Na teritoriji Topličkog okruga privodi se kraju berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", a već za 10-ak dana počinje berba sorte “stenlej”.

Na teritoriji naše zemlje berba višnje je uveliko počela. Kvalitet i prinos ove voćne vrste se razlikuje od područja do područja, u zavisnosti od toga da li je bilo kasnih prolećnih mrazeva i grada. Međutim, u nekim mestima gde su vremenski uslovi bili povoljni ova voćka je dobrog kvaliteta.

Srpske šume prepune su divljeg samoniklog voća, a među 1.000 vrsta nalaze se i divlja borovnica, jagoda, kupina, drenjina, trnjina na kojima pojedini berači tokom leta zarade solidnu sumu novca.

Proizvođači borovnica i suvih šljiva u Srbiji zadovoljni su mogućnošću da to voće izvoze u Kinu bez carine, nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

Za kilogram semenske je potrebno između 3 i 5 kilograma merkantilne pšenice

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета