Domaće voće i povrće uveliko je na tržištu. Sudeći po cenama u većim gradskim centrima, čini se kao da nije proizvedeno u ovdašnjim plastenicima, voćnjacima i na njivama.

S druge strane, mnogi proizvođači kažu da im je otkupna cena izuzetno niska. Proveravali smo šta se dešava na putu od proizvođača do potrošača i ko u tom lancu najviše zarađuje.

Cene lubenica, dinja, paradajza, kajsija, nektarina, po pravilu bi trebalo da budu više na početku sezone nego u punoj sezoni. Međutim, već godinama potrošači imaju utisak da se cene voća i povrća tokom cele sezone ne menjaju.

I dok se u pojedinim delovima zemlje na pijacama i u marketima, na primer, paradajz i paprika prodaju i za 200 dinara po kilogramu, proizvođači kažu da je otkupna cena izuzetno niska. Slično je i sa ostalim voćem i povrćem.

- Mnogo se ulaže, mnogo se trudimo, ali ostane vrlo malo ove godine”, rekla je Marina Stanisavljević, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.

- Šta prodamo na malo, tu je cena veća. Šta ne možemo, prodamo na veliko nakupcima”, navela je Snežana Mihajlović, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.

U Privrednoj komori Srbije kažu da bi udruživanje moglo da reši problem niskih otkupnih i visokih prodajnih cena, jer se tako smanjuje broj posrednika u lancu od proizvođača do potrošača.

- Tu je specifična povrtarska proizvodnja gde nemate puno organizovanih proizvođača, gde nemate velikih zadruga koje organizuju proizvodnju i nastupaju na tržištu kao jedan ponuđač robe koji može da diktira i kvalitet i druge uslove”, naveo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Dodao je da se u toj situaciji pojavljuje prostor za međuposrednike koji će organizovati sakupljanje sa većeg broja imanja i oni su ti koji dalje pregovaraju i prodaju robu i dodaju određenu cenu prozvodu, a to bi moglo da se izbegne drugačijom organizacijom proizvodnje.

Pandemija koronavirusa dovela je i do poskupljenja hrane. Podaci Organizacije za poljoprivredu i hranu pokazuju da su poljoprivredni proizvodi u proseku skuplji za više od 30 odsto.

Najveći poremećaj na tržištu vidi se kod ratarskih kultura, pre svega, kod soje i kukuruza, jer velike zemlje poput Kine i Amerike prave zalihe.

S druge strane, i navike potrošača utiču na povećanje cena voća i povrća, jer se poslednjih godinu i po dana mnogi okreću zdravijim načinima ishrane.

Agroinfo.rs/epoljomagazin

Cena voća i povrća višestruko se uveća od njive do trpeze! Ko u tom lancu najviše zarađuje?