Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Svake godine u Srbiji se generiše 12 miliona tona otpada, od čega 10 miliona tona čini otpad od rudarstva, energetike i građevinski otpad. Iako bi ove količne mogle znatno da se smanje, najveći potencijal za bolji tretman ima drugačija vrsta otpada – komunalni, kojeg godišnje napravimo oko 2,2 miliona tona. Ako bi se pravilno upravljalo s te dve tone, one bi, umesto na deponiji, mogle da završe kao hrana za ljubimce, zelena energija, kompost.

Na problem neadekvatnog tretmana otpada i njegovo rešavanje ukazuje Program za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED uz podršku GIZ DKTI. Međutim, da bi model postao praksa, potrebne su izmene zakona, jača infrastruktura i jačanje svesti kompanija o prednostima ovog koncepta.

Primenjen princip cirkularne ekonomije u praksi bi izgledao ovako: proizvedi optimalno – koristi adekvatno – separiši pravilno – recikliraj i vrati u proizvodnju. Međutim, kod nas i dalje dominira linearni koncept, prema kojem se otpad ne reciklira, već se proizvede, upotrebi i odlaže na deponije.

Sektori sa najviše „cirkularnih“ potencijala
Program NALED-a i Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi nemački GIZ, zagovara i izmenu zakona u ovoj oblasti kako bi se podstakao razvoj cirkularnog koncepta.

„Izmena zakona je neophodna, ali, sa druge strane, veliki je izazov da se ovi propisi i primene, pre svega zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture. Da bi izmene zakona imale smisla, moramo da imamo posebne kontejnere za odvajanje otpada i sanitarne deponije. Takođe, sada imamo svega 10 sanitarnih deponija i više od 120 opštinskih koje ne zadovoljavaju ni minimum standarda. Procene su da u Srbiji ima više od 3.500 divljih deponija. To moramo pod hitno da rešavamo, kako bismo se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, što više približili njihovim direktivama u ovoj oblasti“, ističe Slobodan Krstović iz NALED-a.

U međuvremenu, kaže on, potrebno je usmeriti pažnju na sektore koje je analiza prepoznala kao one sa najviše potencijala za primenu koncepta cirkularne ekonomije, i potruditi se da oni postanu primer drugima kako na najbolji način koristiti otpad. To su poljoprivreda, proizvođnja ambalaže, pre svega staklene, i elektronskog i električnog otpada.

Hrana nije otpad
U Srbiji ima ukupno 4.571 komunalnog otpada koji generiša privreda. Istovremeno, registrovana je 331 kompanija koja ponovo koristi otpad i 32 koje ga odlažu. Kada je reč o biorazgradivom otpadu, njegova upotreba je možda i najbolji primer cirkularne ekonomije, koji se u našoj zemlji ne sprovodi u dovoljnoj meri, ni na ispravan način, kaže za B&F Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije EsoTron.

„Realnost je da 99 odsto otpada od hrane, kojeg u Srbiji generišemo 250.000 tona godišnje, završava na deponijama, gde se sva količina takvog otpada pretvara u metan, ugljen-dioksid i druge opasne gasove. Nema potrebe posebno objašnjavati da je ugljen-dioksid najznačajniji uzročnik klimatskih promena, odnosno, globalnog zagrevanja, a da pritom ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ako bismo otpad od hrane uveli u cirkluarni tok, tako što bismo ga odvojili od ostalog otpada i preradili, korist bi bila ogromna“, naglašava Gligić.

Naši ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20% odmah odbace jer su to kosti, ljuske ili kore, a još 15 odsto ostane u tanjirima, navode u NALED-u. Od otpada koji nastane u ugostiteljskim objektima i završi na deponiji u vazduh se oslobađaju metan i ugljen-dioksid. Gligić kaže da je idealno da se hrana odvaja od ostalog otpada, potom da se prerađuje i na taj način da se stvori energija, koja se dalje koristi u nekom proizvodnom procesu gde se opet stvara otpad i tako u krug.

Ako bismo primenili ovaj princip, od tog otpada mogli bismo da pravimo biodizel, biogas i zelenu energiiju. Recimo, električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora malo utiče na životnu sredinu, i ima veliki prostor za razvoj.

„To je idealan primer cirkularne ekonomije. Kad privreda spozna vrednost cirkularnog principa upravljanja otpadom, istovremeno ćemo dobiti zdraviju životnu sredinu i korporativnu odgovornost kompanija, kojima već decenijama težimo“, uveren je Gligić.

Izvor:BIZ

CIRKULARNA EKONOMIJA POTENCIJAL U SRBIJI