U Turskoj i arapskim zemljama velika je potražnja za "srpskim zlatom".

Na rafovima marketa u Srbiji zabeleženo je da se pakovanje od 125 grama maline prodaje za 700 dinara što bi značilo da kilogram ovog voća u maloprodaji sada košta preko neverovatnih 5.000 dinara. Smanjeni prinosi u čitavom svetu uticali su na veliku potražnju robe iz Srbije, pa oni hladnjačari koji sada imaju zalihe malinu prodaju po ceni od 400 dinara.

- S obzirom na trenutnu situaciju i smanjene prinose maline, hladnjačari već sada obilaze nas poljoprivredne proizvođače i nude sve samo kako bi došli do voća. Moj apel svima je da sačekaju i ne zaleću se dok se ne vidi kakava će tačno biti situacija. Činjenica je da očekujemo dobru otkupnu cenu, koja će se kretati oko 300 dinara, ali sve zavisi od toga kakav će biti rod. Može cena maline da bude i 1.000 dinara, ako mi nemamo šta da prodamo sve je uzalud", izjavio je Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije.

Kao i glavni konkurenti, Poljska i Čile, i Srbija se suočava sa velikim problemom u malinogorjima. Od nekadašnjih 20 tona, prihodi po hekatru su sada samo oko četiri tone. Mraz i niske temperature, kao i grad trajno su oštetili zasade, a problem je i loš sadni materijal. 

- Država će ove godine subvencionisati sve proizvođače koji žele da promene sadni materijal sa čak 90 odsto. To je velika šansa za malinare da imaju veće prihode, a samim tim i bolju zaradu sada kad je potražnja ogromna. Mi smo tu da im maksimalno pomognemo u proizvodnji, kao i u obezbeđivanju plasmana", rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije.

Mogućnost izvoza srpske maline sada je mnogo veća, pa bi malina iz naše zemlje svoj put mogla pronaći u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Skandinavskim zemljama.

"Prošle godine je razmena između Srbije i Turske bila preko 100 miliona vera. Zainteresavani su za našu malinu. Sada su otvorena i nova tržišta ne samo za malinu već i za drugo jagodičasto voće, griz maline stigao je čak do Kine", kaže Nedimović i dodaje:

"Sve što veći broj tržišta budemo otvarali biće veća potražnja za srpskom robom". Kupci sa istoka zaintersovani su i za ramenu pa zato ne iznenađuje što bi naše "crveno zlato" moglo da se trampi za "crno zlato", tačnije naftu.

Agroinfo.rs/mondo.rs

Crveno srpsko zlato konačno dočekalo svojih pet minuta