Dok se mnogi raduju prvim kilogramima domaćih trešanja na proleće, ovogodišnja sezona je ponovo otvorila večito pitanje — zašto nas ovo ukusno voće košta koliko i luksuzni desert u restoranu?

Iako cene više ne rastu na 35 evra po kilogramu kao što je to bilo u februaru kada su dolazile iz inostranstva, ni domaće voće nije daleko od tog iznosa. I zašto? Odgovor leži u nizu klimatskih i tržišnih poremećaja koji su poremetili planove proizvođača širom Evrope i ispraznili novčanike kupaca.

Jedna trešnja – deset dinara. Dokle ide sve ovo ...dokle smo doveli našeg seljaka...Ovo je cena našeg ćutanja.

                                                                                              Foto:Printscreen/instagram/beograd_info

Kada su se prošle zime na pijacama pojavile prve trešnje — uvezene iz Španije i Italije — cena je dostizala i do 35 evra po kilogramu. Iako su ove brojke od tada opele, na primer, u zagrebačkom Dolcu sada možete pronaći lokalne trešnje po ceni između 10 i 16 evra, pitanje i dalje ostaje - kako je voće iz bašte postalo roba za bogate?

Koji je glavni problem?
Problem je što pčele, glavni oprašivači, ne lete ako je temperatura ispod 12 stepeni, a vetar jači od 6 m/s. I upravo takvi uslovi su dominirali krajem marta i početkom aprila — hladnoća, kiša i olujni vetrovi, što je uništilo mogućnost blagovremenog oprašivanja. Dodajmo tome tri noći mraza u aprilu, koji je na temperaturama ispod -1,5°C oštetio čak i one retke koje su uspele da zametnu plodove.

„Nema ponovnog polaganja ispita za trešnje“, objašnjava Gašpić. „Svaka sorta ima veoma kratak period cvetanja, i ako nema oprašivanja, onda nema ni žetve. Jednostavno rečeno – ako pčele ne slete tog dana, nema ni trešanja.“

Šteta nije pogodila samo hrvatske voćnjake. Italijani su izgubili značajan deo svoje žetve, Španci su sve preusmerili na nemačko tržište, dok su Grci i Turci takođe pretrpeli ozbiljne gubitke zbog hladnog talasa iz severne Evrope.

Evo zašto su cene visoke

„U aprilu su nas preplavile italijanske i španske trešnje – one preskupe sa početka sezone. Sada imamo nešto domaćeg roda, ali to nije dovoljno da se zasiti tržište“, kaže Gašpić. Zato cene ostaju visoke – ne zbog pohlepe, već zato što je ponuda i dalje mala.

Kao što je često slučaj, tržište diktira cenu. „Mi proizvođači se tome prilagođavamo. Kada neko dođe direktno na plantažu, dajem mu trešnje za 11 ili 12 evra – što je ispod cene u prodavnicama. Ali govorimo o velikim, visokokvalitetnim trešnjama“, naglašava on.

Međutim, situacija u domaćoj proizvodnji u regionu ne uliva optimizam. Udruženje proizvođača trešnje ZG, na čijem je čelu bio Gašpić, nekada je okupljalo 13 proizvođača i nadgledalo 23 hektara zasada. Danas je ostalo samo šest, sa ukupno devet hektara. Razlog? Smanjenje prinosa, nepouzdano vreme i pogoršanje ekonomskih ishoda.

„Nekada davno se moglo pristojno zaraditi“
„Nekada se moglo pristojno zaraditi – nekoliko hiljada evra po sezoni je bilo realno. Danas se to više ne isplati. Ljudi odustaju jer više ne vide svrhu svega ovoga“, zaključuje Gašpić.

Trešnje, izgleda, više nisu samo stvar ukusa i tradicije - postale su simbol šireg problema: kako održati poljoprivredu u životu u doba klimatskih poremećaja i nestabilnosti tržišta.

Agroinfo.rs

Dokle su doveli selo i seljaka..Ovo voće košta koliko i luksuzni desert u restoranu?