Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku, tako da će poljoprivrednici koji budu više ulagali u proizvodnju dobijati i više podsticaja od države, kao i da će ove godine država prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima.

“Nema više uravnilovke, nego onaj ko bude više ulagao, taj će više dobijati od države. Mi ćemo prvu ratu za ratarsku proizvodnju, za biljnu proizvodnju, isplatiti svima jednako. Druga rata, pred jesen, će ići sledeća. Prvo ćemo uvesti, da po prvi put svi koji imaju livade i pašnjake, da dobiju određenu količinu novaca, pod uslovom da imaju jedno uslovno grlo. Grlo stoke moraju da imaju, preživara, rekao je Glamočić za Tanjug, prenosi Insajder.

Kod biljne proizvodnje, dodaje on, neće biti ista visina podsticaja za one koji gaje kukuruz, nego će dobiti više oni koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom, dodajući da će podsticaji zavisiti i od visine ulaganja stvari kao što su sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže, sisteme protiv mraza…

Glamočić je naveo da će država ove godine po prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima.

“Nama se dešavalo da masovno sredstva iz poljoprivrede, koje mi isplatimo, a nisu mala, radi se o preko 100 milijardi, završe u nekim drugim delatnostima. Pare koje vam država da, morate uložiti u poljoprivredu”, istakao je Glamočić.

Podsetio je da poljoprivreda dobija više od 62 odsto ukupnih državnih podsticaja, kao i da dobija duplo više nego što doprinosi BDP-u, dodajući da država ide ka tome da potpuni prehrambeni suverenitet i samodovoljnost.

“Nedostaje nam samodovoljnost, možda dvadesetak odsto, kada je u pitanju svinsko meso. Sve drugo smo samodovoljni”, rekao je Glamočić.

Govoreći o isplati podsticaja poljoprivrednicima, ministar je ocenio da im je predvidljivost jako važna i da poljoprivrednicima često važnije kada će stići novac, nego koliko će stići.

Naveo je da je isplaćena premija za mleko za treći kvartal prošle godine i da je već raspisan javni poziv za četvrti kvartal, dodajući da će novac biti isplaćivan odmah po uredbama.

Upitan o situaciji u poljoprivredi, naveo je da su trenutno najveći problemi u svinjarstvu i mlekarstvu, ali je dodao i da je prošle godine povećan broj priplodnih krmača za 11.000, u odnosu na 2024. godinu.

“Povećali smo količinu ukupnog fonda svinja za deset odsto. Smanjili smo uvoz prasadi za dva i po puta. Mi smo u 2024. godini uvezli 490.000 prasadi, prošle godine samo 190.000”, rekao je Glamočić.

Govoreći o afričkoj svinjskoj kugi, on je podsetio da zaraza uglavnom dolazi od divljih svinja, tako što se prenese preko odeće ljudi dok idu u lov ili po drva, pa je savetovao da se odeća stalno menja, da se redovno dezinfikuju čizme.

Govoreći o mlekarstvu, naveo je da je u odnosu na 2024. godinu, prošle godine povećana količina mleka u Srbiji za deset odsto.

“U 2025. godini smo izvezli više od 13.000 tona, nekih 28 odsto, nego što smo uvezli mleka. Mi smo zemlja izvoznica. Prvenstveno izvozimo u zemlje CEFTA i u zemlje EU kao što je Bugarska”, rekao je Glamočić.

Agroinfo.rs/B08S

Država kreće u promenu agrarne politike – ko bude više ulagao dobijaće više podsticaja