Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Prirodnjački muzej u Beogradu organizuju izložbu „Alergene biljke“. Otvaranje izložbeje u petak 14. maja u 12.00 časova.

U tekstu kojim se najavljuje izložba objašnjeno je da polenske alergije, polinoze, predstavljaju sezonske bolesti usko vezane za doba cvetanja alergenih biljaka.

Medicina još uvek nije dala precizan odgovor zašto poleni utiču na neke ljude, a na druge ne. Smatra se da presudnu ulogu imaju geni, a da stres najverovatnije pojačava alergični napad.

Simptomi polenske kijavice su vrlo karakteristični: jak svrab u nosu i očima, nepcu, ždrelu i grlu; zapušen nos; povremeno povišena temperatura i fotofobija; crvene i suzne oči; otok očnih kapaka…. Bolesnik dobija neprekidne nastupe kijanja, depresivan je i razdražljiv, oseća glavobolju i nesposoban je za rad. Simptomi kožnih reakcija su osip, ekcem, koprivnjača, dermatitis, itd.

Uzročnik alergija je polen. To je fini cvetni prah koji se sastoji od nekoliko hiljada polenovih zrna skrivenosemenica i golosemenica. Polenovo zrno predstavlja specijalizovanu biljnu ćeliju za prenos muških gameta i bez njegovog raznošenja biljke ne bi imale plod. Međutim, polen je jedan od najznačajnih bioloških izvora alergena.

U toku vegetacionog perioda, (februar – novembar) u vazduhu se nalazi mnoštvo polena raznih biljaka. Na broj i sastav polenovih zrna u vazduhu utiču: klima, sastav biljnog pokrivača, meteorološke prilike i pojedini hemijski faktori. Količina polena u vazduhu najviša je kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana.

Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini polenove opne i unutar samog polenovog zrna.

Da bi neka biljna vrsta bila alergena, mora zadovoljiti tri osnovna preduslova: prilagođenost na oprašivanje vetrom; polen mora posedovati alergena svojstva i polen se mora proizvoditi u ogromnim količinama.

Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.)
Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu poreklom iz Severne Amerike, čije je seme uneseno u Evropu sredinom 19. veka. Prvi put na Balkanu je registrovana četrdesetih godina 20 veka, a sve do sedamdesetih godina prošlog veka nije predstavljala problem.
Njen polen izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je 50-60 odsto svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna stabljika produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna. Smatra se da na našim prostorima raste oko 10 biljaka po stanovniku. Ova biljka je rasprostranjena u većini evropskih zemalja, a posebno u Slovačkoj, Ukrajini, Mađarskoj, Ruminiji i na prostorima bivše Jugoslavije.

Kako bi se zaštitili od alergenih biljaka preporuke su da treba izbegavati: izlazak iz kuće u periodu od 5-10 sati ujutru kada je najveća koncentrcija polena u vazduhu, držati zatvorene prozore stana i automobila u pokretu, kako polen ne bi ulazio, slobodno vreme provoditi na mestima gde nema alergenih biljaka, radove izvan kuće obavljati neposredno nakon kiše, kao i kasno poslepodne ili predveče zbog minimalne koncentracije alergena itd.

Na izložbi će putem postera, fotografija, herbarijumskog materijala i uzoraka iz prirode na stručan ali i popularan način biti predstavljene biljke našeg okruženja koje izazivaju alergiju.

Posetioci će biti informisani o alergijskim svojstvima polena mnogih biljaka koje nas okružuju: drveća (breze, leske, crnog i belog bora, jele, javora, tuje, omorike, cera, hrasta), zatim trava (popino prase, lisičji rep, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, raž, trska), kao i korova i zeljastih biljaka (štir, pepeljuga, kopriva, pelen, iva …).

Posebna pažnja posvećena je alergenim osobinama ambrozije, kao i uputstvima kako se izobriti sa ovim uzročnikom alergije.

Agroinfo.rs/agrosmart.com

Izložba posvećena alergenim biljkama: Geni i stres glavni okidači za alergiju