Ove godine u Srbiji je ubrano oko 50.000 tona malina, što je znatno manje od uobičajene količine, koja se uglavnom izvozi. U mnogim hladnjačama magacini su poluprazni, a deficit ovog voća je veliki i na svetskom tržištu, samo u Francuskoj oko 15.000 tona.

U Srbiji je devedeset odsto malinjaka pod otvorenim nebom, a zbog vremenskih neprilika i nedostatka berača ubrano je znatno manje od uobičajenog roda. Zbog toga su izvoznici ugovorili količine koje mogu da plasiraju.

– Tržište je takvo, čega nema na tržištu biće skupo i obratno. Tako je to ove godine sa malinom, sledeće godine može biti slučaj sa nekim drugim voćnim vrstama. Ali generalno ove godine je malina zabeležila jako veliki rast cena i smanjenu proizvodnju, kaže  Aleksandar Obradović, direktor hladnjače „Drenovac“ u Mirosaljcima“.

Pandemija je uticala na višestruki skok cene transporta, pa za jedan kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 dolara. U takvim uslovima evropsko tržište je najstabilnije rešenje, smatraju stručnjaci.

Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da ne može i neće biti oscilacija u tražnji i što se tiče tržišta.

– Amerika i neke druge zemlje u koje mi isto tako tradicionalno izvozimo mogu biti problem. Postoji neki trend, odnosno veća tražnja za nižim kategorijama, pre svega ako pričamo o malini da je to u pitanju griz, koji se dosta solidno prodaje i to po visokim cenama. Znači ,trenutno stanje na evropskom tržištu od 5,7 do čak šest evra. Što nije situacija kod viših kategorija, kaže Leposavić.

Ispražnjeni su magacini i mnogih dobavljača za izvoznike, kao što je Prva složena Zemljoradnička zadruga „Naši voćari“. Klimatske promene uslovljavaju unapređenje proizvodnje.

-Treba da se podignu adekvatni zasadi, sa najmodernijim sadnim materijalom, sa protivgradnim mrežama, sa antifrost sistemom, antikišnim folijama i sistemima za navodnjavanje. Bez toga više nema ulaska u proizvodnju. To smo videli i ove i prethodnih godina. Ko nije imao adekvatnu agrotehničku primenu i agromehaničku, onda od toga ništa nije bilo, samo je bio badava rad, kaže Božo Joković, direktor PSZZ „Naši voćari“ Milićevo selo“.

Iako je i cena kupina zabeležila skok ove godine u Srbiji, ovog voća na svetskom tržištu ima dovoljno, ali su inostrani kupci zainteresovani i za borovnice.

Pandemija je ipak unela neizvesnost za dugoročnije prognoze, a klima dodatno otežala situaciju kada je reč o prinosima.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Izvoz našeg voća za Ameriku koči skup transport