IPARD sredstva predstavljaju značajan instrument finansiranja srpske poljoprivrede. U našoj zemlji je od 175 miliona evra raspoloživog novca koji možemo koristiti do 2023. godine do sada ugovoreno 50, a isplaćeno oko 19 miliona evra.

Raspoloživa sredstva iz IPARD fondova koja naša poljoprivreda ima na raspolaganju do 2023. godine iznose 175 miliona evra. Od toga je do sada ugovoreno 50 miliona, a isplaćeno 19 miliona evra. Prema najnovijim izmenama, sredstva će korisnicima moći da se isplaćuju i avansno što će, veruje se, ubrzati povlačenje novca.

Kako su ostale zemlje koristile sredstva u pretpristupnom periodu, sa kojim su se nedoumicama i zamkama susretale? Ovo su važne teme koje bi mogle da pomognu našoj zemlji da pomenute situacije izbegne.

- Ne možete očekivati da će IPARD rešiti sve vaše probleme. Kreće se od improvizacije, taj početni novac služi da se ceo sistem ojača – izjavio je Saša Bukovac, pomoćnik upravnika hrvatske Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju.

Kao dugogodišnji zaposleni u ovoj službi, on je podelio iskustva te zemlje s predstavnicima medija i Ministarstva poljoprivrede koji su proteklih dana boravili u Zagrebu, u organizaciji projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”.

Sad mu je, kako kaže, jasno kako je zadatak države da taj novac analizira na pravi način i osigura svrsishodnost. To se može jednostavno postići i ako „na deset firmi koje su jake i same mogu da finansiraju projekte potrošite sav novac”. Bilo je i takvih primera, ali je suština postići dobru raspodelu.

Hrvatska se, za razliku od Srbije, bori sa deficitom u agrarnom sektoru. Sada se, po tvrdnji zvaničnika, bilans malo popravlja, ali je i dalje izložena pritisku država koje su konkurentnije i imaju veću proizvodnju. Posebno je pogođen sektor mlekarstva, a veliki broj manjih farmi je ugašen. U samom startu ulaska u EU izgubili su oko 40 odsto porodičnih gazdinstava. Poljoprivrednici se u početku nisu snalazili s korišćenjem fondova, bilo je nedovoljno konsultanata, a možda su najveći problem bili nelegalizovani objekti.

U prvoj fazi korišćenja pretpristupnih fondova (kroz SAPARD) ta zemlja je imala na raspolaganju oko 33 miliona evra, ali je uspela da isplati svega 48 odsto tog novca kroz 37 projekata.

U agenciji objašnjavaju da su u to vreme postojali vrlo izdašni nacionalni podsticaji i da nikoga nije bilo briga za evropske fondove. Za njihove proizvođače to je bilo daleko i strano. Ostalih 12 država, koje su u EU ušle nešto ranije, osim Kipra i Malte, imale su 90 procenata iskorišćenosti tog novca.

Prema njegovim rečima, evropske fondovi bili su posebno mistifikovani u javnosti kao nešto nemoguće, što zahteva gomilu papira. U međuvremenu EU je pojačala i kontrolu, pa su i procedure postale zahtevnije.

– Kada ste u poziciji države kandidata, onda ste u neravnopravnom položaju. Uredba propisuje jedno, ali od vas se, kao zemlje koja još nije članica, očekuje nešto drugo. To je bio težak period, a rezultat nije bio zadovoljavajući – priznaje Bukovac.

Kasnije sa fondom IPARD bilo je nešto bolje, pa je od raspoloživih gotovo 246 miliona evra povučeno 60,45 procenata novca. Sadašnji predviđeni budžet iz programa za ruralni razvoj koji koriste sve članice, od oko 2,4 milijarde evra, mogu da utroše do 2023., ali je već ugovoreno više od sto odsto, a isplaćeno 76 odsto tih sredstava. Uvedeno je i niz drugih mera koje nisu projektnog karaktera, već idu kao direktna plaćanja.

– Sa ulaskom u EU otvara se jedan novi horizont s puno više novca i mogućnosti – naglasio je Bukovac.

Banke su se takođe u jednom trenutku zainteresovale za ovu priču jer vide priliku za plasman sigurnih kredita. Ali dosta toga se promenilo za proizvođače, što se i moglo očekivati. Mnoge direktne nacionalne mere su u međuvremenu ukinute jer su se pojedini poljoprivrednici preinvestirali i nisu mogli da dobiju kredite.

Njegov savet Srbiji je da izabere precizne mere, ne rasplamsava se i na vreme obezbedi tehničku pomoć. Upozorio je i da je teško naći izlaz iz situacije kada imate loš odziv korisnika i da je njima trebalo četiri do pet godina da se vrate na onaj iz prvog poziva za pretpristupne fondove.

Agroinfo.rs/politika.rs

Kako da izbegnemo zamke u korišćenju IPARD fondova?